Интернет цензура Винија Пуа

Кинези су мобилне апликације подигли на потпуно нови ниво. Најраспрострањенија, WeChat, која броји око 963 милиона активних корисника месечно, омогућава им да наруче такси, храну, купе карту за биоскоп, играју игрице, чекирају лет, пошаљу новац пријатељима, закажу преглед код доктора, плате комуналије и још много тога – све у једној, интегрисаној апликацији. Циљ те интеграције јесте да својим корисницима понуди што више алатки/опција на једном месту, како никада не би морали да изађу из ње. На тај начин, WeChat постао је својеврстан оперативни систем, који је потпуно превазишао своју првобитну намену – комуницирање.

Број активних корисника WeChat-a месечно од 2/4 2010. до 2/4 2017.
извор: statista.com

Иако је преузимање апликације бесплатно, она подразумева и отварање жиро рачуна, такозваног новчаника. Он корисницима умногоме убрзава и олакшава куповину – и онлајн и офлајн – а онима који нуде услуге знатно подиже профит. Другим речима, ова апликација неизоставна је у свакодневном животу сваког кинеског држављанина, чак и ако тренутно не живе у Кини.

Connie Chan је велики део свог рада посветила изучавању WeChat-а у оквиру фирме Andreessen Horowitz која се бави проучавањем софтвера.. „Не претерујем када кажем да је WeChat постао начин живота за многе становнике Кине. Његови творци не теже да изграде највећу друштвену мрежу на свету, већ се фокусирају на таргетирање сваког животног аспекта корисника, чак и оних асоцијалних“, каже Chan у једном од својих текстова.

Захваљујући овој апликацији, и камера на телефону добила је потпуно нове димензије. Фотографисањем текста на енглеском, добија се аутоматски превод на кинески језик. Такође, родитељи могу да прате шта њихова деца раде док су у школи тако што им учитељи дају звездице. А за оне који су у обданишту, камера аутоматски забележи ко је дошао по дете и у које време.

Све то може деловати бајно и алтруистички ако се занемари чињеница да Вини Пу трља руке и смешка се што му је посао толико олакшан. Вини Пу је, разуме се, председник Си Ђинпинг.

Може, али се не сме

Велики кинески зид један је од заштитних знакова ове државе, али она исто тако има и Велики кинески заштитни зид (Firewall) који блокира све нежељене сајтове. А њих је, испоставиће се, много.

Онлајн цензура повећавала се са приближавањем 19. Националног конгреса Комунистичке партије, који се одржава сваких пет година, а овогодишњи је почео 18. октобра. „То је обично време великих рестрикција свих врста, како би се стекло мишљење да Конгрес функционише у идеалним условима и да није поремећен ни на који начин“, рекао је за BBC Robert Lawrence Kuhn, дугогодишњи саветник кинеских лидера и мултинационалних корпорација.

Подсетимо, западњачке друштвене мреже попут Фејсбука, Јутјуба, Твитера, Инстаграма и Гугл претраге забрањене су у Кини и замењене еквивалентима чији рад Влада може да надгледа. Само неколицина која користи виртуелне приватне мреже (ВПН) може имати приступ иностраним платформама и медијима. Међутим, и то је, разуме се, недозвољено. Чак и Apple уклања све ВПН из своје кинеске продавнице апликација.

Почетком септембра, један мушкарац осуђен је на девет месеци затвора зато што је продавао ВПН, што је изазвало лавину негативних коментара на Weibo-у, кинеском еквиваленту Твитера. „Ако продаја ВПН-а подразумева пресуду за „обезбеђивање софтвера и алата за инвазију и незаконито управљање информационим системом рачунара“, онда сви који користе ВПН како би избегли Велики заштитни зид могу бити осуђени за „незакониту инвазију и незакониту контролу система рачунара, зар не?“ гласи један од највише лајкованих коментара на Weibo-у. И ова мрежа доживела је сличне притиске пре неколико година, када је од корисника захтевано да открију своје праве идентитете, а неколико утицајних појединаца ухапшено је због својих коментара.

То што WeChat не припада држави већ моћној кинеској компанији Tencent, не мења ништа у погледу приватности. Stephen McDonell за BBC News каже да, у време политичке осетљивости, као што је тренутно случај у Кини, одређене речи у приватним порукама могу активирати блокирање или мониторинг даљег разговора. „По новим прописима, приватници који управљају оваквим платформама не само да морају да ограниче садржај увредљив по власт, већ морају и да га пријаве надлежним органима. Ако процене да постоји повод, могу пријављеној особи и да закуцају на врата“, објашњава McDonell.

Ово није ни најмање чудно једном од акционара Tencent-а, Данкану Кларку, који каже да је WeChat модерна верзија штампаног новинарства, стога наравно да ће бити рестрикција. „Ако инвестирате у Tencent, ви се практично кладите на способност менаџмента да примене политичку вољу, а да ипак креирају производ који се свиђа људима“, изјавио је Кларк за South China Morning Post (SCMP).

У случају групних четова, особа која је креирала групу одговорна је за све што се у њој напише. Ово правило требало је да ступи на снагу у октобру, међутим, већ почетком септембра четрдесеторо је „дисциплиновано“, како пише SCMP, због ширења петиција, а једна особа ухапшена је због критиковања оваквих полицијских акција. Ово је за последицу имало гашење бројних група, а дугорочна последица је да све мање људи жели да буде одговорно. Укратко – аутоцензура у свом најбољем издању.