(Не)марност станодаваца у Новом Саду

„Све сам редовно плаћала, рачуне и договорени износ за стан преко љета, али када сам дошла у октобру у Нови Сад, газдарица ме је звала да ми каже да се стан продаје и да не зна када ће то бити. Затим је рекла да је кључ од стана дала агентима за некретнине и да ће ме они звати сваки пут прије него што уђу у стан, када им дођу купци, да ја будем у стану, а ако не будем; они ће свакако ући у мој стан, иако ја нисам ту (притом су све моје ствари у стану који и даље уредно плаћам). Уследили су бројни позиви агената, који се најављују један за другим да ће доћи са потенцијалним купцима. У почетку сам толерисала и била фина, али су почели да долазе а да се претходно не најаве мислећи да нисам ту и да нећу ни знати. Дешавало се неколико пута да сам у стану, да доручкујем у доњем вешу, и да неко покушава да откључа моја врата – људи из агенције. Сваки пут када бих им рекла да није у реду да то раде, да тек тако улазе, добијала бих одговоре `наравно, наравно`, али би настављали по своме.

Једно јутро ме је газдарица пробудила и саопштила ми да је стан продат и да у року од два дана морам да га напустим. Понуда станова у том периоду је била веома мала, а потражња велика, нити сам имала други стан, нити кога да ми помогне око селидбе. Данима сам одлазила у више агенција и непрекидно провјеравала сајтове, а станови су се пребрзо издавали. Једног дана сам имала `луду срећу` и успјела да нађем стан..“

Сара Гудељ, закупац

Одлазак на студије, поред много одрицања подразумева и усељавање у туђи крај, туђу зграду, туђу собу, и напослетку, у туђ кревет. Студенти често пристају на разне договоре при усељењу, а да притом нису сигурни у шта су се упустили. Мало искуства које имају доводи их до тога да буду преварени или незаштићени.

Сличан је случај и Јелене Димитријевић, која каже за Журналист да није очекивала да ће за две године становања променити четири локације. Први стан у којем је живела био je на солидној локацији, али ненамештен, па су цимерка и Јелена морале да се снабдевају намештајем са разних страна.

„Други стан је био нешто скупљи, али нас је било три и локација нам је одговарала. Jедини проблем је била газдарица која је била превише опседнута станом и нама као закупцима, имала је неке своје параноје којима нас је гушила. Неколико пута је свраћала ненајављена, проверавала нас, провоцирала, и понекад вређала. Захтеви попут `не треба да вам долазе момци и другарице у стан, влада туберкулоза` и `не смете да перете ћебад у машини, улубиће ми се бубањ` довели су до тога да се осамосталим“, објаснила је Јелена.

`Газде`, `закуподавци`, `станодавци` у многоме учествују у осећају нелагодности, или удобности коју `закупац` или `станар` осећа. У емпатисању према њиховом стану многи се понесу као напорни домаћини. Међутим, има и оних који своје добро оставе слободно у туђим рукама, и опеку се. Једна од станодавкиња која своје станаре није оптерећивала је Соња Ајдер која је стан издавала претежно студентима и ученицима.

„Углавном су ми уништили све по стану, нису прали завесе и прозоре годину дана, а од пушења су сви зидови поцрнели. Све сам дозвољавала и нисам контролисала. У Новом Саду су кирије дупло ниже него у Београду и реалне су. Закључила сам да је јефтиније не издавати стан“, тврди Соња.

Посредници између закуподаваца и закупаца јесу агенције за некретнине. Агенти кажу да је потражња станова у октобру превелика, а понуда премала и да су људи који сада траже станове осуђени да узму било шта.Међутим, Марина Ивковић из агенције за некретнине IMMO CENTAR изјавила је за Журналист да су у већини случајева студенти непожељни као закупци.

„Постоје станодавци они који просто не желе студенте у стану, јер су имали лоша искуства или имају предрасуде на основу туђих лоших искустава“, казала је агенткиња за некретнине.

Према мишљењима агената за некретнине, `дебљи крај` извлаче обе стране; станодавци уколико студенти униште стан, али и студенти, с обзиром на то да цене станова, као и трошкова струје и информатике буду високе .Они поручују да је станове најбоље тражити у летњем периоду, али да тада закупци имају други проблем – морају да плаћају кирију и за време када нису у стану. Саветују да се приликом закупа, увек инсистира на уговору, без обзира на околности:

„Ако направите уговор који штити и једну и другу страну, не постоји неки проблем који би могао више да оштети једну страну. Уговор увек треба да постоји, јер иако на почетку све буде у реду, често се деси да буде проблема у току закупа“, истиче Марина Ивковић.

Закон који уређује однос између закупца и закуподаваца зове се Закон о облигационим односима. Као и сваки закон, и он има своје `рупе` које у овом случају, иду на руку закуподавцима. Oни имају потпуну слободу да свој стан издају по цени коју сами одреде, а закупац цену може да прихвати или не. Ако је прихвати, склапа се Уговор по приступу (Уговор о закупу). Када се склопи уговор, власник стана има обавезу да посебним управама то и пријави и затим плаћа одређени порез, а онај који у стану живи, такође мора да пријави своје боравиште. Како значајна већина станодаваца то не ради, подстанару (закупцу) остаје могућност да закуподавца пријави за незаконито пословање. На сваку закупнину коју закупац плаћа, закуподавац држави мора да плати одређени порез.

Станодавци у Новом Саду постају све неумеренији у својој жељи да зараде на закупцима. Смишљају разне прохтеве, до детаља одређују ко ће им живети у стану, како ће се у њему понашати, кога ће доводити, па чак и у колико сати. Студенти су, поред самохраних мајки, најнепожељнији закупци који се углавном избегавају.