Радујмо се, студенти и студенткиње

Колеге и колегинице, студирање је постало никад лакше. Изгласан је нови Закон о високом образовању, који доноси много промена. Коначно је у закону наведено да је 48 ЕСПБ довољно за буџет након амандмана који су подношени 7 пута до сада. Такође, према овом закону смањена је скала за оцењивање. Према новој скали за пролазну оцену довољан је 51 бод, а за највишу оцену 91 бод. С друге стране, више не постоји могућност кумулативног буџета што је произвело незадовољство међу студентским парламентима и организацијама, али и међу студентима.

Анкетирањем појединих студената указано је на то да се израда новог закона може протумачити на више начина. Од ставова да je „смањење критеријума добро јер олакшава студентима студирање и остваривање права на финансирање из буџета“ до изјава „да ће овај закон од студената направити `фикусе`“.

Такође, поједини студенти изразили су забринутост колико су њихове колеге „незаинтересоване и неинфорисане по овом питању“, јер, како кажу, „ово су ствари које се тичу свих нас који студирамо“.

Осим промена које се тичу студената, унете су промене које утичу на аутономију универзитета. Потпуно је измењен начин бирања чланова Националног савета за високо образовање. Под изговором да је Народна скупштина „неефикасна“, именовање чланова преузела је Влада. Ова одлука образложена је у предлогу закона у ком стоји да се „у пракси дешавало да надлежном одбору Народне скупштине треба више од годину дана да замени члана Националног савета који је дао оставку, а да то може да угрози функционисање рада“. Академик Душан Теодоровић изјавио је за Истиномер да се новим законом уништава аутономија факултета.

„Ја овај закон доживљавам као закон о контроли универзитета, а не закон о универзитету. После пажљивог читања текста усвојеног закона, могу да констатујем да је министру просвете омогућена знатно већа контрола над факултетима и универзитетима преко контроле Националног савета за високо образовање. Велики број чланова овог тела постављаће убудуће Министарство просвете“, казао је академик Теодоровић и додао да „усвојено законско решење представља велики ударац аутономији српских универзитета“.

Пример утицаја овог Закона на аутономију појединих универзитета приказује и чињеница да се, како преносе Вечерње новости, Универзитет Џон Незбит поново зове Мегатренд а њен нови/стари ректор је Мића Јовановић. Јовановић је објаснио за Вечерње новости како „Нови закон о високом образовању, који је усвојен недавно, прописује исти број мандата и трајање као и до сада, али се не рачунају претходни избори“.

 

Доценткиња на Филозофском факултету Јелена Клеут изјавила је за Журналист да овај закон има три проблематичне одлике. „Прва се односи на начин доношења закона, на брзину, без праве јавне расправе у којој би учествовале све заинтересоване стране, па на крају и без расправе у парламенту. Подсетићу да је претходни Закон, донет уз бурну и бучну дискусију, коју је пратило низ различитих форми размена мишљења, семинара, конференција, па и јавних расправа.

Друга одлика је да низом решења Закон повећава надлежности Владе. Такође, Законом се предвиђа већа заступљеност представника оснивача у Савету високошколске установе који има многобројне важне надлежности, између осталог избор ректора и декана.

И треће је да закон прати основну идеју Владе а то је да образовање служи тржишту и ничему више. Хуманистичке и демократске вредности образовања потпуно су нестале из дискурса власти, а послодавци постају основно мерило квалитета“, изјавила је доценткиња.

Једна од важних промена које доноси овај закон је да према члану 127. уколико високошколска установа не поништи диплому, министар има право да изда упозорење високошколској установи да то учини. Уколико високошколска установа у року од 7 дана не поништи ову јавну исправу, министар образује комисију коју чине научници, односно уметници и стручњаци из одговарајуће уже научне, односно уметничке области, ради сачињавања мишљења на основу ког министар одлучује о поништавању дипломе. Према старом закону министар је имао право да поништи диплому која је издата од стране неовлашћене организације. Овим се омогућава министру да утиче на поништавање диплома и додатака дипломи не само из своје надлежности, већ и из надлежности високошколске установе.

Јелена Клеут подсетила је на чињеницу да законом нису решена нека од постојећих питања која нису решена ни претходним законом. „Док је детаљно образложен процес оцењивања студената, није објашњено како би се спровео поступак одузимања плагираних доктората. Такође не види се како ће се држава односити према све израженијим социјалним проблемима студената. Уместо да се пита како да помогне великом броју студената који раде и студирају, или будућим студентима који не студирају јер немају за то новца, Влада законом регулише другу област а то је оптерећење студената ‒ мерено у бодовима“,изјавила је доценткиња.


Критичко мишљење је веома битан фактор у образовању, јер подстиче студенте да непрестано истражују и преиспитују. Образовање не можемо мерити само бодовима или оценама. Од велике је вежности да студент који стекне не само теоретско знање, већ и научи како да не прихвата научено као догму, већ као основ за даљи развитак науке. Филозофски факулет у Београду, 17. маја ове године у једном од предлога надлежном министарству послао је своје мишљење и примедбе на предложене измене у закону за образовање, међу којима стоји примедба да „у члану 3. став 1. тачка 4. после речи <<креативне>> треба да се додају речи <<и критичке>>. Тачка 4. гласи да „циљеви високог образовања јесу образовање креативне популације која непрекидно усваја и ствара ова знања“. У образложењу Филозофског факултета у Београду стоји да „један од основних циљева високог образовања треба да буде развијање критичког мишљења“. Овај предлог, који је веома важан, није усвојен.