Скоро годину дана без нове медијске стратегије

Ауторке: Светлана Параментић и Невена Станисављевић

Министарство културе и информисања саопштило је у јулу ове године да је образовало радну групу за израду радне верзије Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2023. године.Међутим, у последњих месец дана, од 15 одабраних чланова за израду стратегије, три члана напустила су групу из различитих разлога.

Представница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић изјавила је за Н1 да је напустила радну групу због тога што је за државног секретара за информисање постављен Александар Гајовић.Након новинарке Смајловић, представница Савета за штампу Тамара Скрозза изашла је због здравствених разлога, док је на њено место постављен представник Коалиције новинарских и медијских удружења, Недим Сејдиновић.

Извршна директорка Асоцијације онлајн медија (АОМ) Далила Љубичић изјавила је за Журналист да постоји неколико разлога зашто је иступила из групе.

„Међу најважнијим је чињеница да је рок, који је био прописан за завршетак рада радне групе (15. октобар), прошао, а да радна група није завршила ни анализу стања јавног информисања у Србији. Стога, њен рад оценила сам као неефикасан и поновила да радна група ради по погрешној методологији”, рекла је извршна директорка АОМ-а.

Последњи члан који је напустио ову групу је Недим Сејдиновић, представник коалиције пет новинарских и медијских удружења: Независног удружења новинара Србије, Независног друштва новинара Војводине, Асоцијације независних електронских медија, Асоцијације Локал прес и Асоцијације онлајн медија.

У саопштењу за медије, Коалиција је навела да је иступила због уверења да је њен рад у овом формату и у датим околностима у потпуности обесмишљен и да је једини излаз из дате ситуације формирање нове радне групе састављене од особа професионалног и моралног интегритетa.

Стара медијска стратегија, донета 2012. године, бавила се завршетком приватизације медија, обелодањивањем нацрта Закона о јавним сервисима и јавном информисању, сузбијањем пиратерије и спровођењем пројекта дигитализације. Престала је да важи крајем 2016, а радна група за нову стратегију формирана је тек у јулу ове године.

Србија на турски начин

Настанком нове радне групе, јавила се и спекулација о могућем предлогу у новој медијској стратегији, потенцијалној цензури медија који тренутно једини није подлегао цензури – интернет. Новинарка Центра за истраживачко новинарство Анђела Миливојевић, чији медиј делује на интернету, изјавила је за Журналист да не постоји ниједан конкретан предлог за регулисање ове могућности.

Оно што је недавно изашло у јавност, а тиче се идеје о потенцијалној регулацији интернета или друштвених мрежа, и даље је на нивоу спекулација. Нисмо видели ниједан конкретан предлог како би регулисање могло да изгледа, али изјава аналитичара Дејана Вука Станковића на Пинку говори о томе да то постоји као опција.За ЦИНС, као и за све остале медије, то би ограничило нашу слободу да радимо и информишемо јавност о питањима од јавног интереса. Али, ово није питање само медија, већ свих грађана, јер интернет слобода иде даље од медија и представља део права грађана на информисање и слободу изражавања”, изјавила је новинарка ЦИНС-а.

С друге стране, тренутни Закон о јавном информисању и медијима не препознаје интернет као јавно гласило:

Медији, у смислу овог закона, нису платформе попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија,у складу са овим законом.”

Новинарка ЦИНС-а подсећа на ситуацију од пре неколико месеци када је због објаве на једној од друштвених мрежа поднета кривична пријава.Против једног корисника Твитера поднета je кривична пријава јер је Тужилаштво неколико његових објава током инаугурације Александра Вучића окарактерисало као насилничко понашање. ЦИНС је недавно објавио текст о томе да су се државне институције од 2015. до јуна 2017. године обратиле компанији Твитер 38 пута, тражећи податке о корисницима из Србије. То, наравно, могу бити подаци потребни за борбу против криминала, тероризма или претњи, али могу бити и потенцијално упозорење корисницима Твитера да држава помно прати шта се тамо и о коме пише”, изјавила је Миливојевићева.

Чији јавни сервис?

Поменуто истраживање о потреби државе за подацима корисника на друштвеној мрежи указује на потенцијално уплитање државе у приватност грађана. Поред оваквог утицаја, један од начина на који држава такође утиче на јавно мњење јесте питање њеног суфинанисирања медија. Претходном стратегијом одређено је потпуно излажење државе из суфинасирања медија, што је за последицу изазвало гашење појединих локалних медија. Ово питање је и данас дискутабилно, с акцентом на два јавна сервиса које, по правилу, треба да финансирају искључиво грађани.

Новинарка ЦИНС-а овај проблем окарактерисала је као један од битнијих које нова стратегија мора да реши.Ова два сервиса су, због начина финансирања, потпуно под контролом власти, и садашње и свих претходних, па би Медијска стратегија морала да се позабави питањем модела финансирања који би обезбедио независну уређивачку и кадровску политику јавних сервиса”, објаснила је она.

Чекање нове стратегије

Да би се ови проблеми решили, већина медијских аналитичара и новинара сматра да је потребно да се распусти постојећа радна група и формира нова.


Председник Независног удружења новинара Србије Славиша Лекић изјавио је за Журналист да само власт која се отела контроли може доносити Медијску стратегију без подршке новинарских удружења, и указао на последице које може изазвати лоша израда стратегије.

Значај Медијске стратегије за медијску сцену је несагледив и њен лош квалитет или некомплетност могу довести до катастрофалних последица. Наших пет удружења је током свих ових месеци (не)рада Радне групе и те како радило на анализи стања и прикупљању елемената неопходних за израду стратешког медијског документа који ће, дубоко верујем, бити темељ неке будуће Медијске стратегије. Излазак из Радне групе не значи да дижемо руке од стратегије која ће дефинисати медијску сцену у наредних пет година. Усвајање таквог документа без широке и истинске јавне расправе, у којој ће, осим новинара, медијских радника и експерата, учествовати цивилне организације и шира јавност, равна је пуцању у сопствено колено. Верујем да, овог пута, власт то себи неће допустити”, изјавио је Лекић.

Први рок за израду медијске стратегије био је 15. октобар. Сада је Министарство културе и информисања најавило да ће то ипак бити до краја године. Новинарска удружења иступају из групе због „неефикасности и обесмишљавања значаја стратегије”. За то време, листа проблема које ова стратегија треба да реши постаје све већа.