30 година истраживања ноћних мора

Име је добио по енглеском песнику Дилану Томасу, изглед по глумцу Руперту Еверету, а карактер је изградио током 30 година, за време којих је прошао кроз свакакве периоде ‒ борбе са демонима, вилама, духовима, зомбијима, обичним људима, смрти својих девојака, вереница, жена, суочавање са својим најгорим непријатељем ‒ оцем. Поред свега тога, он је увек исти, доследни, меланхолични Дилан Дог, који се бори са својим унутрашњим демонима, који зна да одсвира једну мелодију на кларинету и који упорно жели да заврши своју макету брода. Ове године се навршава 30 година од његовог првог појављивања, а за те три деценије са њим је одрасло неколико генерација љубитеља стрипа, који су га слепо пратили у свакој авантури.

Тицијано Склави
Тицијано Склави

Аутор Дилана Дога није Енглез, као што би људи помислили, већ Италијан, писац и новинар Тицијано Склави, који је писао сценарио, док је за визуелни идентитет одговоран Анђело Стано, али се помиње и Клаудио Вила. Стрип је почео да излази у Италији за издавачку кућу „Серђо Бонели Едиторе“, која га и данас објављује, поред чувеног Загора, Мистер Ноа, Мартија Мистерије и Текса Вилера.

dilan_dog_broj_1
Насловна страна првог броја објављеног 1986.

Први број овог култног стрипа, „Зора живих мртваца“, се на нашим киосцима појавио у октобру 1986. године у издању новосадског Дневника, који га је издавао све до 1991. године, да би га касније издавали Слободна Далмација из Сплита, Луденс из Загреба, Хорус Комикс из Новог Сада и још неколико издавачких кућа, а од 2008. године га објављује и наш Весели четвртак.

Вегетаријанац, алкохоличар, бивши полицајац Скотланд Јарда, истражитељ паранормалног који ни сам не верује у то што истражује, заводник, али званично, Дилан Дог је истраживач ноћних мора. Прво је био полицијски инспектор у Скотланд Јарду, а након смрти своје супруге прешао је у приватне воде. На кларинету упорно свира једну једину мелодију коју зна – Тартинијеву сонату „Ђавољи трилер“, покушава да заврши дрвену макету брода и игнорише честе и глупе шале свог најбољег пријатеља и помоћника Груча. Његово главно обележје, оно по чему га људи могу препознати, јесте одело – црвена кошуља, црни сако и фармерице. Оно по чему је такође занимљив јесте да је увек без новца и да девојке редовно изводи на вечеру у пицерију. Поред пице као јела, омиљено пиће му је традиционални енглески чај. За први решени случај добио је чувену „бубу“, сада већ познати аутомобил са таблицама DYD 666, која се никако не уклапа у слику Лондона. А ту је и оно „пето и по чуло“ и „сто му вампира“.

dylan_dog_and_his_house__by_comifab-d86xkl9

Уз њега увек иде и његов пријатељ и помоћник Гручо, или бар неко ко се издаје као чувени комичар Гручо Маркс. О њему се веома мало зна осим да га после краће каријере глумца оштетио агент, те је услед тога остао без куће и новца. Његове шале су незаобилазне у сваком броју, никоме нису смешне, али Дилан без Груча и Гручо без Дилана једноставно не би функционисали. Такође, тешко да би Дилан икога победио и остао жив да му у последњем тренутку Гручо не добаци револвер. Инспектор Блок је такође незаобилазни лик овог серијала ‒ изморени старац који Дилана посматра као рођеног сина, вечито гунђало које увек страхује да неће отићи у пензију, али увек спреман да ризикује свој положај у полицији како би му помогао. На крају иде и доктор Ксабарас ‒ анаграм од Абраксас, односно Ђаво ‒ на неки начин Диланов врховни непријатељ, за којег постоји сумња да му је отац.

tumblr_lnoffj2nhs1qka5cpo1_1280Склави је доведен да пише за Бонели крајем прошлог века као освежење тамошњој стрип сцени. Окренут депресивнијим темама, које су се углавном базирале на томе да је човек покретач свег зла на свету, стрип хорор жанра био је новина у издавачкој кући која је већином имала стрипове са вестерн и послератном тематиком. Иако су и остали Бонелијеви стрипови имали великог успеха, занимљиво је да је серијал о Дилану први постигао милионске тираже.

Склави је сматран за помало ексцентричног сценаристу. Услед писања и бављења хорор тематиком, постао је депресиван, склон многим фобијама и самоубиству. Бојао се модерног друштва и људи, па је у једном тренутку живота провео пет година затворен у кући. У Тицијановој „мрачној“ поетици уткано је гомилу референци на популарну културу. Сама Диланова личност и живот су такви. Зашто баш Дилан – у част писцу Дилану Томасу. Зашто изгледа баш тако како изгледа – по глумцу Руперту Еверету. Зашто живи у улици Крејвен Роуд 7 – у част режисера Веса Крејвена. Па чак је и Гручо сам по себи омаж браћи Маркс. Поред Тицијана Склавија, неки од сценариста које би требало поменути и који су оставили трага у овом серијалу јесу садашњи главни сценариста и уредник Роберто Рекиони, Клаудио Кјавероти, Алесандро Билота и веома креативна и радикална Паола Барбато.

„Могу да читам Библију, Хомера или Дилана Дога данима,
а да ми не досади.“
– Умберто Еко

По мотивима Дилана Дога снимљена су два филма од којих је „Деламорте Деламоре“ из 1994. године делимично инспирисан њиме, док је други из 2010. године адаптација стрипа коју многи фанови Дилана Дога сматрају веома лоше одрађеним. За 30 година у свету се много тога променило, па помало чак и Дилан. У почетку је своје услуге наплаћивао 50 фунти дневно, да би ту цену дуплирао, али свеједно, и даље се свакодневно бори са неплаћеним рачунима. Оно што сад често ради јесте да се пита шта је урадио у свом животу, да ли то има смисла и шта носи будућност. Оно што се није променило јесте његов физички изглед, јер је и даље исти онакав какав је био и те 1986. године.

lucilla-stellato

Поред свега тога, током толико времена, сценаристи Дилана су упали у креативну блокаду, те стрип веома дуго тапка у месту. Дилану се не дешава ништа ново, епизоде су помало досадне, шаблониране, са већ прежваканим мотивима и идејама. Управо због тога на место уредника дошао је Роберто Рекиони и одмах увео промене, а као прекретница, односно повратак ономе што је стрип некада био, јесте епизода „Матер Морби“, која се бави питањем еутаназије. Циљ свега овога је вратити овог необичног истражитеља мало у прошлост, то јест унети мало крви у стрип. Оно што је ново јесте да инспектор Блок одлази у пензију, Ксабарас можда и није баш толико зао као што се то до сада мислило, Дилан добија смартфон. За освежење стрипа добрим делом заслужна је и горепоменута Паола Барбато, сценаристкиња која веома много обећава. Она се више бави Дилановом личношћу, истражује је, развија и поставља Дилану нова питања. Такође је најављено да у наредне две године у стрипу неће бити нимало паранормалног. За сада Рекијонију и осталим сценаристима то добро иде, јер је тренутно Дилан Дог једина Бонелијева едиција у Италији која из године у годину бележи стални раст продаје.

О популарности овог стрипа у Србији говори и чињеница да ће прва скулптура овог стрип јунака бити завршена захваљујући вајару Браниславу Црвенковићу, који је изјавио да ће ово бити једина фигура Дилана Дога у свету, а 2013. године у Позоришту младих у Новом Саду играна је представа редитеља Николе Завишића „Истраживач ноћних мора“, рађена по мотивима овог стрипа, чији је сценарио потписао Марко Шелић Марчело. Иако је Дилан Дог Британац, у Великој Британији овај стрип није популаран, али зато јесте у Италији, Бразилу, Јужној Кореји, Турској, као и код нас, где први пут након 50 година Загор није више најпродаванији стрип.