Сијај, ти луди дијаманту

Родити се током педесетих година у Великој Британији већ је значило бити растрзан лево и десно, бити на међи оних који жале за конформизмом организованог и регулисаног друштва и оних који су оспоравали све што је конформизам представљао. Затим, бити тинејџер током шездесетих и седамдесетих у Великој Британији значило је формирати се у друштву које су одликовале појаве идеолошког оспоравања  и антисоцијалног индивидуализма. Појава антисоцијалног индивидуализма пак довела је до прекомерног коришћења дрога, бунта и атомизације друштва.

Сид Барет рођен је 6. јануара  1946. године у Кембриџу као Роџер Кит Барет  као четврто од петоро деце у породици која је припадала вишој средњој класи и од малена је био охрабриван да се бави музиком. Као мали је са сестром победио на такмичењу у дуетском свирању клавира, а био је и веома успешан у такмичењима поезије током средње школе. Ишао је у Средњу школу за дечаке у Кембриџу и волео је да имитира људе, те је тако и добио надимак Сид, када је једном приликом пред пријатељима имитирао комичара Сида Џејмса. Након средње школе студирао је сликарство и њиме се бавио до последњих дана.

tumblr_n6abmlq9bz1qcq04oo1_1280

Have you got it, yet?
Наиме, Сид Барет је особа која је створила Пинк Флојд и дала му име, онај који је посипао психоделијом све чега се латио, онај који се отуђио и нестао из Флојда у тачки када им се светска слава таман насмешила и који је умро као сликар и баштован.

Сид и Роџер Вотерс знали су се још од малена и 1965. године Сид се прикључио Роџеровом  бенду који се у то време звао  The Screaming Adbads, након тога The Tea Set, а затим га је Барет преименовао у Pink Floyd. Ово име представља комбинацију имена америчких блузера Пинка Андерсона и Флојда Каунсила, чија је имена Сид запазио на омоту албума Слепог Фулера из 1962. године.  Пинк Флојд убрзо избацује синглове Arnold Layne и See Emily Play, која је оба написао Барет. После ова два сингла бенд је снимио и дебитујући албум Piper at Gates of Dawn, који је такође већим делом писао Сид. Албум који се и данас сматра једним од најбољих албума психоделичне музике и он им доноси популарност и Барет почиње да се понаша чудно и отуђено, не сналазећи се у свету који је одједном постао његова свакодневица. Једном приликом написао је песму Have you got it yet? и током пробе излуђивао је колеге из бенда константно је мењајући, све док сатима после Роџер Вотерс није рекао „У реду је, схватили смо“.

tumblr_m767yhy77v1rb4rqao1_1280

Барет је био члан Пинк Флојда непуне две године, до 1968. када је почео да долази на пробе не хајући за оно што је остатак бенда свирао, он је свирао одвојено од њих, не пративши их. Осим тога, хтео је да уведе у бенд и саксофон и банџо, када су остали хтели да уведу Дејвида Гилмора као другог гитаристу. Потом  је уследила његова краткотрајна соло каријера. Године 1970. издао је свој први албум The Madcap Laughs, који није добио популарност коју заслужује, али је утицао на све ствараоце психоделичног рока који су након албума стварали. Продуценти су били Гилмор и Вотерс.  Албум је комбинација детињастог савршеног света и ироније света у ком заправо живимо и у песмама је осетно да су већином прављене под утицајем  халуциногена уз чију прекомерену употребу је Сид и оболео од облика шизофреније, иако су касније неки од његових пријатеља и родбине говорили да заправо никада није ни боловао од ње, међутим све осим њих говори другачије. Имао је навику да се закљуава у собу и не проговара ни са ким данима, или пак да лежи у кревету веома дуго пре него што уради ишта јер је имао проблем да се натера да уради било шта.

Када су Флојди 1975. у студију снимали песму Shine On You Crazy Diamond, посвећену Барету, приметили су да је на снимање дошао и ћелав, дебео мушкарац без обрва и нико није знао ко је мистериозна прилика.  Тек након сат времена схватили су да је у питању Сид, кога нису видели око 3 године и због апсолутно промењеног физичког изгледа нису га препознали. Да ли је знао да се у том тренутку снима песма посвећена њему или је у питању само једна од баналних случајности, то не можемо знати.http31-media_-tumblr-com_

Осим поигравања речима, њиховим значењима и облицима, поигравао се и начинима на које гитара може да звучи. Његова гитара је, попут њега, причала приче али уједно је била и један од првих светлосних ефеката који су, уз музику, све посетиоце њихових свирки заиста водили у свет који би могао бити, вукући их из овог који, нажалост,  јесте.  Своју белу Фендер гитару пресвукао је сребрном пластиком и на њу је залепио 15 рефлектујућих огледала која су одбијала светлост која је падала на њих посипајући публику сребрним одсјајима.

Следи The Madcap Laughs, а потом и албум Barrett, који је такође продуцирао Дејвид Гилмор.  Следе још два албума, Opel  и Wouldn’t You Miss Me који су додуше били само скупови већ издатих песама и пар оних које нису биле објављене, тако да је суштински издао само два албума.

Након што је одустао од музичке каријере и остао без новца, вратио се у Кембриџ да живи са мајком  и наставио са сликањем, а затим је почео и да прави намештај. Уз то се бавио и баштованством, јер је гајио љубав према цвећу. Године 1982. вратио се у Лондон, али само неколико недеља је живео у њему, после чега се опет вратио у Кембриџ и тамо остао до смрти.

Барет није волео да слуша или да прича о својој музичкој каријери, са члановима Флојда није имао директан контакт деценијама, иако је примао новац за свој допринос бенду и за ауторска права песама које је компоновао и написао.  Боловао је од два типа дијабетеса и на крају је, 2006. године умро од рака панкреаса, који је био изазван дијабетесом. Његове ствари продате су за 120 хиљада фунти које су отишле у добротворне сврхе.

Овај смејуљави психотични геније, напустио је игру онда када су правила постала превише битна у њој, када је победа постала битнија од забаве, таман у време да постане мистериозна легенда музичке историје. За само пар година каријере, оставио је траг којим и данас лутају многи музичари не би ли дошли до те тачке у  музици у којој се сви светови стапају и праве чвор вечности.