Зовем се Фани Каплан

Фани Јефимовна Каплан, позната и под надимком Дора, била је руска револуционарка и терористкиња која је својим делима утицала на ток целокупне историје једног друштва.

Рођена је 10. фебруара 1890. у јеврејској породици под именом Фејга Хајмовна Ројтблат. По избијању Прве руске револуције 1905. прикључила се Партији социјалиста-револуционара (познатији као Есери) и активно учествовала у њиховим терористичким покушајима рушења тадашњег царског режима, као што је био атентат на великог кнеза Сергеја Романова. Годину дана касније, ухапшена је у Кијеву и осуђена на доживотни затвор након што јој је непланирано експлодирала бомба коју је преносила. Казну је служила у затвореничком насељу у Сибиру, где јој је због физичког злостављања трајно нарушен вид. Из затвора је ипак ослобођена на основу амнестије 1917. године, по завршетку Фебруарске револуције, када су Есери постали најснажнија социјалистичка партија у Русији. Након што је напустила Сибир, неколико месеци провела је на лечењу у Симферопољу, покушавајући да ублажи здравствене последице које носи из затвора.

Из руског филма Ленин в 1918 году
Из руског филма Ленин в 1918 году

РЕВОЛУЦИЈА КАО ЖИВОТНИ ПОЗИВ
После Октобарске револуције у којој су заједно учествовали бољшевици, социјалисти-револуционари и анархисти предвођени Владимиром Иљичем Лењином, уследио је нови тоталитарни поредак због чега је незадовољство народа и опозиције нагло расло. Лењин је, наиме,потписао декрет о успостављању Чеке (политичке полиције широких овлашћења) која је имала за циљ да врши терор над стварним и замишљеним противницима новог режима. Самовоља његове власти начинила га је новом метом за Есере, међу којима је била и Капланова.

Она је у фебруару 1918. почела да планира атентат, сматрајући да је Лењин издао револуцију и социјализам, те да се против Бољшевизма треба борити на живот или смрт. У пролеће исте године Фани је пристигла у Москву где се спријатељиласа Лењиновим рођеним братом Димитријем Иљичем Уљановим, који није био упознат са њеним терористичким плановима. Убрзо је нашла пут до тајне антибољшевичке организације чији је вођа, терориста Г. И. Семјенов, написао у својим мемоарима да је Фани Каплан најбољи кандидат за планирани атентат. Међутим, многи историчари сматрају да делимично слепа девојка није никако могла да предводи овај напад, те да је она признала кривицу само како би спасила остале чланове свог покрета.

Фани Каплан

Покушај убиства Лењина
Након што је Лењин одржао говор у московској фабрици 30. августа 1918, Капланова му се приближила заједно са осталом радничком масом која је великог говорника пратила до његових кола. Она је, судећи према речима очевидаца, покушала да Лењину постави неколико питања, а када се он окренуо да јој одговори Фани је из непосредне близине испалила три хица на њега, ранивши га у раме и врат. Приведена је истог трена, а на саслушању је начелницима Чеке изјавила да је атентат извршила сама, сматрајући да су Бољшевици издали револуцију.

– Зовем се Фани Каплан. Данас сам пуцала на Лењина. Била сам сама. Ко ми је дао револвер, нећу да кажем. Пуцала сам из уверења. Сматрам да је Лењин издајник револуције. Одакле ми новац, нећу да кажем. Да ли сам имала познанике међу ухапшенима, не знам. – изјавила је Фани, како се наводи у записнику са првог саслушања у Чеки, који је објавио народни комесар правде Д. Курски, а који је она одбила да потпише.

У затворској ћелији је са њом боравио британски конзул Брус Локарт који је у својим мемоарима доста година касније описао Фани као особу чије реакције „не приличе људима здраве психе“.
– Била је одевена у црно. Црна коса, црне очи. Њено бледо лице са јасно израженим јеврејским цртама било је непривлачно. Могло јој је бити између 20 и 35 година. – писао је Локарт.

Погубљена је без икаквог суђења 3. септембра, метком у потиљак, а тело су јој чекисти полили беbiografija-4нзином и запалили. Лењин је преживео атентат, али се никада није у потпуности опоравио, већ се верује да су ране допринеле његовој каснијој парализи и убрзале његову смрт. Атентат који је извршила Фани Каплан искоришћен је као повод за тзв. „Црвени терор“, односно масовну ликвидацију Есера и других антибољшевичких организација, али је такође и распламсао руски грађански рат где су се водиле жестоке борбе „Белих“ и „Црвених“ армија.

Камијеви терористи са душом
Албер Ками је један од ретких књижевника који чува Фани Каплан од заборава. Он је њу и остале чланове терористичке организације социјалиста-револуционара описао по истинитом догађају у својој драми „Праведници“. За њега су ови мали људи са маргине друштва велике личности преко којих се прелама историја. Он их је назвао терористима са душом, а њихову борбу је означио као тероризам са људским ликом.
– Хтео сам да предочим ове, тамом прекривене занесењаке, велике мушкарце и жене, њихову праведну побуну и, рекао бих, напоре да се помире с убијањем људи и да на тај начин изразим своју оданост коју осећам према њима.

Фани Каплан се поред тога помиње у истоименој драми Венедикта Јерофејева, а од ове године у Украјини почиње да се снима филм под називом „Моја бака Фани Каплан“ који режира Алена Демјаненкова, а који говори о кратком животу велике руске револуционарке.

Она је једна од многих побуњеника тог времена који су живели да би донели промену и који су приступали револуцији не да би задобили власт, већ да би донели боље сутра. Фани Јефимовна Каплан се тероризмом као јединим ефикасним средством борила против терора појединаца над народом.