Распетљавање Непријатеља

УПОЗОРЕЊЕ: Текст разматра кључне елементе филма „Непријатељ” (Enemy, 2013). Читањем можете себи упропастити пун доживљај овог филма. С друге стране, можда сте једни од оних који више цене филм ако унапред знају где да усмере пажњу током гледања. У сваком случају, упозорени сте. Такође, ако се плашите паукова до те мере да вам је непријатно да гледате њихове фотографије, пажљиво листајте.

У подземном клубу перверзија човек улази у просторију. Остали, мушкарци обучени у црно, посматрају извођење на бини у облику модне писте. Гола девојка износи на сцену поклопљен златни овал. Склања поклопац, а са тањира силази тарантула. Њена штикла се надвија над паука и она га гњечи. Другде, трудница чека свог партнера који је опет изашао до касно у ноћ.


Адам Бел, професор историје, открива да има двојника. Ентони, човек који му је по физичком изгледу потпуно идентичан – од фризуре до ожиљака – игра ситније улоге по филмовима. Док Адам покушава да открије како су њих двојица повезани, двојник пожели да на једно вече испроба његов живот. Они оду домовима и партнеркама оног другог. Ентони одведе Адамову девојку на романтичан излет, али она препозна двојника и они у жару свађе погину у саобраћајној незгоди. Ни Адам не успева да одглуми свог двојника, али га Ентонијева трудна жена прихвати таквог. Сутрадан, док се Адам навикава на свој нови живот, налази кључ и позивницу тајног клуба перверзија и каже јој да ће изаћи вечерас. Након што не добије одговор, одлази до њихове спаваће собе, где затиче џиновског паука склупчаног у ћошку.

Адам уздахне.


Ако вас је овај сиже оставио збуњенима, вероватно сте измамили осмех режисеру Денису Вилневу (Denis Villeneuve). Човек воли интригу у својим трилерима. Након успеха филмова „Згаришта” (Incedies, 2010) и „Заробљеници” (Prisoners, 2013) направио је овај трилер заснован на књизи „Двојник” Хозеа Сарамага (The Double, José Saramago). Иако би се могло говорити о специфичној карактеризацији којом Вилнев обликује своје ликове, овде ће у првом плану бити анализа садржаја филма (односно, шта сте то забога прочитали у претходном пасусу и шта то све може да значи). Дакле, ово ће бити анализа једног од могућих значења филма пре него начина на који је он снимљен.

За почетак треба изложити основне ликове и њихове односе. Адам, горепоменути професор историје, у вези је са Мери. Њихов однос је слабо дефинисан, мада је јасно да (гледано из његовог угла) није идеал везе. Ентони, његов двојник, у браку је са Хелен, која је у шестом месецу трудноће. Адам има мајку о којој не знамо пуно и њено присуство се испољава кроз повремене говорне поруке које му оставља телефоном.

Кроз филм се у неколико наврата појављује лајтмотив паукова. Била то тарантула, жена са главом паука или пауколико чудовиште које гази градом, они се појављују изненадно и без утицаја на даљу фабулу. Мада постоје теорије по интернету које ове паукове схватају буквално, тврдећи да су одређени ликови у филму нељудске природе, филм не даје потврду овога. Паукови су део метафоре, што се потврђује у последњој сцени. Адам се не препадне када уместо своје нове жене у соби затекне паука величине аутомобила. Он на џиновског паука (односно на оно што он представља) има реакцију која личи на мешавину сажаљења и доминације. Више о значењу паукова касније.


Симболика паукова прожета је целим филмом, негде мање а негде више очигледно. Неизбежна је такође и аналогија са фашизмом (Адам, на крају крајева, двапут држи предавање о овим режимима). На први поглед ово може да изгледа непотребно замршено и конфузно, али режисер нам даје решење загонетке још у првим репликама протагонисте – „Све се врти око контроле”.

antrfile-1-1

antrfile-1-2

antrfile-1-3

antrfile-1-4


Друга теорија филм схвата као алегорију фашистичког режима. Она црпи аргументе из професије којом се Адам бави – он више пута својим студентима предаје о фашистичким режимима. Ова теорија успева да загребе површину значења филма, али одлази у погрешном правцу, посматрајући друштвени поредак уместо појединачних међуљудских односа. „Контрола. Све се врти око контроле” прве су речи протагонисте у филму. Он наставља да предаје о појединачностима фашистичког режима у off-у (чује се глас лика, али се на екрану дешава нешто друго). Док посматрамо сексуалан живот Адама и Мери, он објашњава како се у таквим режимима масе забављају по принципу „хлеба и игара”. На крају чујемо како се врата затварају и видимо Адама који је остављен сам у кревету и цитат којим смо уведени у филм, „Хаос је ред који још није одгонетнут”, одвлачи тематику филма са фашизма на нешто много изворније, на човека који покушава да ухвати правилности у ситуацијама које се понављају.


Непрестан је дуализам црно – бело. У црно су обучени ликови који имају контролу у односу, а они који су под контролом носе светлије нијансе. Ентони већину времена носи црно, сем у сценама где Хелен покушава да промени баланс моћи, па су обоје обучени у нијансе сиве. У последњој сцени видимо Адама који носи белу кошуљу и црн сако, што имплицира унутрашњи конфликт између ове две крајности.

antrfile-2-1


Вратимо се на два пара чији се однос прати кроз филм – Адам ‒ Мери и Ентони ‒ Хелен. Гледано кроз призму контроле, у пару Адам ‒ Мери – она доминира. У случају Ентонија и Хелен, он је тај који жели контролу, али такође осећа да је брак и предстојеће дете – везивање. Тако малом игром речи разрешавамо метафору паукова. Паукови представљају везивање и контролу коју особа има над својим партнером! Гажење тарантуле у клубу перверзија сада добија другачију конотацију[1] . Мушкарци обучени у црно окупљају се као чин опирања контроли својих партнера. Током филма пауци се појављују у непосредној близини сцена у којима Адам осећа везаност. Сцени у којој џиновски паук језди кроз град преходи дијалог између Адама и његове мајке, у коме му она каже да се окане свог двојника и своје „фантазије да буде трећеразредни глумац”. Овде се наслућује да је и „двојник” метафора за две стране исте личности (што, на крају крајева, није ни пресудно за поруку филма).

[1] Ова сцена  алудира на crush fetish, односно фетиш у коме особу узбуђује да гледа мале животиње (углавном инсекте) смрскане, најчешће ногом партнера.

У последњем чину филма Адам се спарио са Хелен, а Ентони са Мери – двоје доминантних и двоје инфериорних. Покушавајући да покаже контролу над Мери, Ентони их обоје убија у саобраћајки, док Адам и Хелен покушавају да наставе однос у коме нема везивања. У последњој сцени, Адам открива кључ – позивницу за подземни клуб и одлучује да жели у потпуности да потврди своју доминацију над његовим „пауком”.


Последња сцена у филму. Паук делује уплашено и рањиво пре него застрашујуће. Адам, с друге стране, има неодређен израз лица који свакако не одаје страх. Ако се на ово надовеже прва сцена у филму (трудница која седи сама на кревету док човек у клубу посматра гажење тарантуле), добије се затворен круг, прича која се понавља. Као што Адам каже својим студентима: „Сви велики догађаји се дешавају двапут – први пут је трагедија, други пут фарса.”

antrfile-3-1

antrfile3-2


У изненадном и језивом крају филма, уплашени паук у спаваћој соби сада делује много мање измештен из контекста. Знајући где њен муж иде, жена (паук) више није више монструм, већ престрављена животињица која жели да разапне везу – а не мрежу.