Дијагноза Ф – коме припадају наши подаци?

Лични подаци од јавног значаја или јавни подаци од личног значаја?
У мају ове године догодио се масовни хакерски напад који је вирусом заразио на стотине хиљада компјутера у 150 земаља. У Енглеској мета хакера биле су болнице. Британска министарка унутрашњих послова изјавила је да је петина здравствених установа у држави погођена нападом који је приморао болнице да откажу или одложе лечење хиљаде пацијената.

Сa друге стране, у Србији полиција отворено тражи од здравствених установа личне податке грађана који се лече по основу здравствене шифре „Ф“ да би се „на адекватан начин ажурирао досије сектора“.

„Ф“ дијагноза обухвата неколико стотина болести као што су Алцхајмерова, Паркинсонова, депресија, маније, такође, проблеми везани за конзумирање алкохола и никотина, ноћне море, анорексију и булимију.

Обрада података о личности у конкретном случају је супротна одредбама неколико закона као што су Закон о заштити података о личности, Закон о правима пацијената, Закон о заштити особа са менталним сметњама.

Једина разлика између ова два случаја је што у Србији знамо ко нас хакује.

Шта можемо да тражимо и од кога?
Свако има право на приступ информацијама од јавног значаја на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података личности. Под информацијама од јавног значаја подразумевају се оне које су у поседу било ког органа власти, било да су настале у току њиховог рада или су у вези са истим, за које јавност има оправдан интерес да зна. Ако не одобри приступ информацијама, орган власти је дужан да докаже да би одавањем информација јавности могао бити угрожен неки други интерес као што је на пример интерес безбедности земље. Уколико орган одбије да обавести да ли поседује информацију која је тражена захтевом или не учини то у прописаном року од 15 дана, тражилац има право на жалбу због „ћутања“ органа. Број формално изјављених жалби Поверенику, по последњем извештају о спровођењу већ поменутих закона, у последње четири године креће се између три и четири хиљаде годишње.

фото: N1

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изјавио је у претходном интервјуу за Журналист да не види помак на боље у области којом руководи.

„Разговарао сам и са премијером Вучићем, рекао како је потребно да се ураде основне ствари и чинило ми се да имамо договор. Он је рекао да ће Влада у најкраћем року урадити то што треба да уради, међутим, то није урађено. То је само гашење пожара, не може Повереник да уради оно што не ради Влада, министарство и Народна скупштина. Активности државе своде се на активности Повереника, колико год да су те активности вишеструко увећане“, изјавио је Шабић.

У поменутом извештају наведено је да је ситуација у области заштите података хронично лоша и врло забрињавајућа што је приказано кроз одређене примере изигравања права на приступ информацијама у 2016. години.

Случај Савамала
Информације о томе које су мере надлежни државни органи преузели или нису, када је у ноћи, са фантомкама на главама непозната група извела рушење објеката у Херцеговачкој улици у Београду, остале су недоступне јавности и поред свих мера и одлука које је Повереник преузео поводом обраћања и жалби грађана. Повереник је упутио писмо градоначелнику Београда у коме га је позвао да објави све релевантне информације о овом догађају. Одговор градоначелника био је да је он обавестио јавност о томе да не зна ништа, па је Повереника упутио да се обрати надлежним. Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) одбило је достављање захтеваних информација образложивши да се не ради о информацијама од јавног значаја и да би достављање информација угрозило преткривични поступак.

фото: krik.rs

„Такво поступање ВЈТ-а, да предмете доставља надређеном тужилаштву уместо да поступи по обавезујућем решењу Повереника, нема никаквог оправдања, јер је у конкретној ситуацији ВЈТ поступило као првостепени орган у материји слободног приступа информацијама од јавног значаја, а не у вршењу тужилачке функције у којој би била неопходна инструкција надређеног тужилаштва. Такав поступак ВЈТ-а се може разумети једино као начин избегавања да се информације учине доступним јавности“ – извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и закона о заштити података о личности за 2016. годину.

То је пример који се налази у жижи јавности више од годину дана јер грађани кроз протесте указују на то да су информације које треже од јавног значаја. Ипак, држава још није дала тражене податке.

У поменутом интервјуу, Шабић је истакао да овај случај спада у ред догађаја који не смеју да се десе, а ако се ипак десе, онда се не сме доћи у ситуацију да изостане брза, ригорозна и енергична интервенција државе.

„Нама се прво десило оно што није смело да се деси, а оно што је морало да се деси, реакција државе, је изостало. Тамо је почињено шест, седам кривичних дела, укључујући нестанак три цеви и ватреног оружја. У нека времена само то би дало повод за брзу реакцију. Постоји једна згодна сентенца из римског права ‘држава која не казни злочин, признаје нови’“, изјавио је Повереник.

Велики хакерски напад спречио је случајно један програмер-аматер који је активирао програм за гашење заразног софтвера и тако зауставио хакерске нападе на установе и предузећа у стотинак земаља, укључујући и британске болнице. У нашој земљи, иако имамо Повереника који се води и поступа по законима, због државних органа који не поштују његове одлуке, и даље чекамо нашег програмера који ће активирати програм за спровођење решења Повереника и тиме пружити напредак у овој области у којој каскамо у односу на друге.