Абортус основних права

Католички активисти у Хрватској, који се противе побачају и који себе називају „Молитељима“, позивају се на пету божју заповест – не убиј. Иницијатива коју су покренули под називом „40 дана за живот“ подразумева опседање жена испред болница, а потом изговарање групне молитве. Петог октобра ове године на званичној фејсбук страници вуковарског огранка ове иницијативе појавио се статус који позива чланове ове групе да се окупе испред болнице ради изговарања групне молитве, јер су, наиме, сазнали да једна жена има заказан абортус за тај дан. Осим што ово представља грубо кршење права на приватност и чињенице да није јасно како су активисти дошли до оваквог податка, поставља се питање и које следеће кораке у десно треба да очекујемо.

Насилне про-живот иницијативе у октобру ове године нису се задржале само у Хрватској. Абортус је био легалан у Пољској за време комунизма, а, према постојећем закону Пољске, који је на снази од 1993. године, сада је забрањен, осим у случајевима деформације фетуса, здравственог ризика по живот мајке као и у случају да је трудноћа производ силовања или инцеста. Закон је подржан од стране владајуће конзервативне партије „Право и правда“, на челу са председником странке и бившим премијером државе, Јарославом Качињским. Ово је већ један од најригорознијих закона о абортусу који постоји у Европи, а ове године појавиле су се иницијативе да он постане још строжи и још искључивији, те би тако абортус био дозвољен једино у случају да трудноћа угрожава живот мајке. Група грађана која се залаже за забрану и који се воде под називом „Стоп абортусу“ назвали су овакав вид прекида трудноће кланицом.

reuters

Као најјезивију последицу новог закона, светски медији наводе следећу хипотетичку ситуацију ‒ једанаестогодишња девојчица, силована од стране оца, била би приморана да роди дете. Исто тако, свака жена која је доживела природни побачај била би даље испитивана у случају да постоји сумња да је побачај учинила намерно и, исто тако, сваки доктор који се одлучи

 да абортус изврши, био би осуђен на затворску казну у висини од пет година. Индиректан је, али присутан и значајан притисак од стране римокатоличке цркве у Пољској, која, иако се залаже за забрану абортуса, у последњем тренутку пре гласања у парламенту није пристала да подржи предлог да мајке које се и поред законске забране одлуче на абортус буду осуђене на затворску казну. Иницијатива је скупила више од 450 хиљада потписа и била близу тога да буде изгласана у парламенту, али су масовни протести који су били одржани у Варшави и другим градовима у Пољској, али и Европи, и на којима се окупило више од 100 хиљада људи, углавном жена, дали „храну за мисли“ пољском парламенту. „Црни понедељак“ утицао је на већину посланика у парламенту, те тако иницијатива није спроведена у закон, али су најављени други облици пропаганде. Премијерка Пољске, Беата Шидло, изјавила је да ће бити припремљена pro-life кампања, која ће се спроводити у образовању и која ће подразумевати учење становишта према којем људски живот почиње зачећем, те је тако сваки вид прекида трудноће ‒ убиство.

Беата Шилдо / фото: AP
Беата Шилдо / фото: AP

У Пољској тренутно изостаје било који вид сексуалне едукације у школама. Једини предмет који постоји јесте „учење о породичном животу“ и који је примарно базиран на уверењима цркве, а пропагира се и „природни метод контрацепције“, те тако изостаје едукација о видовима модерне контрацепције.

Закон о абортусу из 1993. године донео је, очекивано, негативне последице. Многим женама које имају право на абортус неретко је то право ускраћено у њиховим локалним болницама, јер ова могућност зависи од самовоље доктора, који се често позивају на „клаузулу савести“, која подразумева да могу одбити да ураде абортус због њихових религијских уверења. Тако је 2014. године 3000 људи, углавном доктора, потписало такозвану „Декларацију вере“, којом изнад закона државе стављају веру и која им дозвољава да одбију да изврше абортус, али и вантелесну оплодњу или еутаназију. Три новинарке пољских новина одлучиле су да „тестирају“ ову декларацију тако што је свака отишла код једног од доктора који је потписао декларацију. Једна је тражила пилулу за дан после, друга абортус након што је била силована, а трећа је поднела захтев за пренаталан тест како би открила да ли постоји било који деформитет фетуса. Сва три захтева била су одбијена. Немогуће је одредити тачан број абортуса који се годишње обаве у Пољској, зато што велики број жена одлучи да абортус уради ван регистрованих клиника. Тренутне процене јесу да је велика разлика између броја легалних и нелегалних абортуса који се годишње обаве, те тако број легалних износи од једне до две хиљаде, а оних нелегалних од десет до чак сто хиљада.

Јарослав Качињски / фото: Pap
Јарослав Качињски / фото: pAP

Од 2005. године, када је „Право и правда“ освојила 27 одсто гласова, приметно је померање пољске политике у десно, а годину дана од како је освојила већину у парламенту, Пољска се сусреће са критикама које стижу од стране Европске уније и запада, управо због десничарске оријентисаности према било каквим социјалним питањима.  Упркос томе, ова странка тренутно ужива највише подршке у Пољској, што се делом може приписати њеном социјалном програму, који између осталог прописује и месечни додатак од 400 злота (11 хиљада динара) породицама које имају више од једног детета, као и вештом манипулисању конзервативних осећања Пољака (скоро 90 одсто становништва изјазнило се да је католичке вере).

Ово представља плодно тло за све ауторитативне ставове који пристижу од Кашчинског, који је прошле године изјавио да не постоје друге моралне политике којима се води Пољска, осим оне које пропагира црква. Још један став који стиже од стране цркве и који забрињава јавност, јер се у потпуности занемарује, како психичко тако и физичко здравље жена, јесте да је коришћење пилуле „дан после“ грех. У складу ста тим, ове године расправљало се и о њеној могућој забрани. Једина пилула за дан после тренутно доступна у овој држави, без рецепта, није финансирана од стране државе, што њену цену чини неприступачном за младе жене.

zgoda-project-flickr
zgoda project / flickr

Крајем октобра поновљени су протести као одговор на изјаву Кашчинског, који је средином месеца за пољску телевизију рекао да се залаже у име своје партије да и трудноће у којима је фетус деформисан или смрт детета сигурна, буду изнесене до краја, како би, наводи лидер „Права и правде“, дете било крштено, добило име, а потом било сахрањено. Време вешалица у Пољској се вратило још 1993. године, а судећи по тренутним дешавањима, задржаће се још одређено време, током којег ће се наставити традиција у којој жене немају права на сопствени избор и у којој представљају само политичко оруђе у рукама политичара. Као што је гласио један од банера на протесту, а на конто познате песме Синди Лопер – Girls just wanna have fun(damental) rights.