Жабац Пепе и виртуелна идеологија

Доналд Трамп почетком 2017. улази у Белу кућу. Последице председничких избора изазивају подељености и расправе широм планете захваљујући спектаклу који је креиран од стране масовних медија. Грађани свих сталежа, интелектуалци, аналтичари, високи званичници широм планете склопили су се у колективни, противречни ум који је покушао себи да објасни разлоге, узроке и последице председничких избора. Количина информација којој су становници света били изложени постајала је неподношљива, али у једном тренутку и несхватљива.

Линк: Како се кампања Хилари Клинтон борила против жабе

Како је цртани жабац постао симбол мржње?

У густини информација, занимљива је била она коју је званични штаб кампање Хилари Клинтон пласирао у етар месец дана пре дана избора. Део саопштења гласио је:

„Пепе је нацртани жабац који је започео свој живот на интернету као невини мим који су користили тинејџери и поп звезде. Протеклих месеци Пепе је, међутим, готово целокупно преузет од стране нациста и заговорника надмоћи беле расе који себе називају алтернативном десницом. Сада је иста та групација подарила Пепеу фризуру Доналда Трампа, а његов син и он сам се тиме диче на друштвеним мрежама”.

Након овог званичног саопштења, а непосредно пре кампање, Лига за борбу против клевете (ADL) прогласила је интернет мим  симболом мржње. Дакле, жабац Пепе стао је раме уз раме са нацистичком свастиком, неонацистичким бројем 88 и капљом крви унутар крста Кју Клукс Клана. Иако је на поглед сваком разумном човеку ова прича звучала као епизода апсурдно-сатичричне серије, прљава кампања Хилари Клинтон могла је да буде фокусирана на многе друге „испаде” тада још увек председничког кандидата. Штаб је одлучио да изда саопштење о нацртаном жапцу који се шири путем интернета као интернет мим и истовремено подржава белу супремацију и Трампа. Штаб Клинтонове морао је да се обрати новој групи људи, оној коју прима поруке и симболе претежно путем интернетских канала.


Шала или нови културни образац?

Мим је реч коју је сковао познати контроверзни биолог Ричард Докинс. Од грчке речи mimeme – имитирати, опонашати. Он је искористио ову реч како би назвао такозвану јединицу преноциоса културе – својеврсни репликатор који се генерацијски преноси и помало мења како би обликовао одређену културу. Интернет је преузео реч мим како би назвао појаву масовног ширења одређених модификованих, махом шаљивих слика интернету које постају виралне и општепознате. Комуникација мимовима постала је систем идентификације надолазеће генерације мислећих грађана која су посветила већи део свог слободног времена интеракцији на друштвеним мрежама.

Протеклих година развио се политички активизам на друштвеним мрежама који се веома лако преноси мимовима. Чак и политички одељци великих интернетских бордова за дискусију постајали су преправљени мимовима о председничкој кампањи. Иако је контекст и опште схватање људи да су мимови шаљиви, неозбиљни, иронични и сатирични, интересантно је да су оба председничка кандидата морала да придају много већи значај овом интернетском феномену него што су и они сами очекивали.


Истраживања су показала да су мејнстрим медији били пристраснији према Хилари Клинтон, међутим интернет је створио сопствени инкубатор где је расла подршка Доналду Трампу, не само у Америци, него у целом свету. Фејсбук странице, политички одељци популарних сајтова, форуми и разне друге друштвене мреже почеле су да деле фотографије где се Трамп приказује у шаљивом, али супериорном контексту у односу на Клинтонову. Моћ приказивања Трампа на овакав начин  успео је да ублажи а великим делом и обесмисли сву дотадашњу опасну позадину која је стојала иза овог мултимилијардера. Најбоља анти-Клинтон кампања налазила се на интернету, на мим страницама које су подржавале Доналда Трампа – иронично, или не, поруке са којима се онлајн аудиторијум могао идентификовати, биле су веома делотворне.

Техника да се неки симбол испуни одређеним идејама и затим се пласира у јавност као мера идентификације била је присутна кроз  све епохе историје. У овом случају, иако је штаб Клинтонове указивао на наводну опасност од Трампа зато што је поистовећен са, како они наводе, симболом мржње, прави симбол постао је сам Доналд Трамп. Симбол радикалног заокрета Америке. Како је изјавио француски новинар Теодор Фереол: „Није исто направити мим Клинтонове и њених мачака и направити читав култ око мимова Доналда Трампа”. Трамп је први председник који је уз помоћ алтернативних канала информисања успео да, намеравао он то сам или не, одржи успешну кампању на интернету.

Подршка на друштвеним мрежама три месеца пред изборе / quintly
Трампово пркошење мејнстрим медијима

Центар за истраживање медија у Вирџинији приметио је да је Трамп, од како је постао главни републикански кандидат  у јулу,  добио више простора у медијима од Хилари Клинтон.  Међутим, од све те медијске покривености, Трамп је могао да се похвали са само 10 процената позитивног извештавања. Чак у 90 одсто случајева Трамп је приказан у негативном светлу.  Стара мудрост наводи да не постоји лош публицитет, но, Трамп је одлучио да велики део своје кампање ипак пренесе на друштвене мреже, знајући да тамо може лакше да допре до глава својих потенцијалних бирача.

Трамп је својом онлајн кампањом прихватио и улогу мимова у њој. Он је на свом Твитер профилу твитовао слику на којој је представљен као споменути нацртани жабац, што је с једне стране одушевило многе који су подржавали такозвани „рат мимовима” како су називали председничку кампању, али је с друге стране дала потпору штабу Клинтонове да поистовети Трампа са заговорницима надмоћи белаца.

Подршка Доналду Трампу на интернету, на социјалним мрежама, Фејсбук страницама, политичким подфорумима и сајтовима непрестано је расла. Оно што је Трамп био на CNN било је потпуно другачије него што је био на политичком подфоруму познатог сајта 4chan, или на већини Фејсбук страница посвећених мимовима, које су религиозно праћене од стране фанова. Мејнстрим медији играли су своју игру,  али су омогућили стварање онога што су аналитичари назвали  „паралелним светом на интернету”. Они који су пратили мејнстрим медије у Америци, били су убеђени у победу Хилари. Они који су пратили политичке подфоруме, Фејсбук, Твитер или алтернативне изворе информисања попут RT (Russia Today) осећали су да Трамп није тако далеко од победе.

Трамп је нарочито осудио CNN због пристрасног извештавања у току кампање и изјавио да ће приликом обраћања јавности претежно користити друштвене мреже. Овај метод укључивања цивилног друштва путем интернета освојио је многе бираче пре његове победе. Аналитичари верују да је Трамп својом интеракцијом са грађанством на друштвеним мрежама и прихватањем нових надолазећих феномена и своје улоге у њима (као у случају мимова) створио осећај да је ближи обичном грађанину од дистанцираних, олигархијских метода којима се у својој кампањи служила Клинтонова.

Друштвене мреже и политика

На делу је промена глобалних размера када се ради о политичкој свести. Традиционални и мејнстрим медији подбацили су у предвиђању исхода Брегзита и америчке председничке трке. Ово су показатељи да се политика распарчава на ситне идеолошке гране утемељене на алтернативним изворима који се полако рађају на интернету. Политички живот пребацује се на виртуелна дебатна окружења, форуме и бордове. Нове политичке идеје рађају се на интернету, а савремени политичари мораће своје методе да темеље управо на неситраженој пољани интернета. Људи који су водили Трампову кампању то су схватили у право време.

Захваљујући још увек недовољно истраженом интернету, информациони рат са собом носи много неизвесности. Једно је сигурно – ко овлада интеракцијом са дигиталном генерацијом путем нових видова комуникације и информисања, имаће огромну предност у будућности политичког живота.