Гем сет шах мат

Национална катастрофа наступила је овог новембра 2016. године, када је најбољи спортиста света, Новак Ђоковић, изгубио водећу позицију на ATП ранг-листи. Трновит пут је прешао да би коначно засео на прво место и у континуитету га држао 223 недеље. Тај низ је, на први поглед олако, прекинуо Британац Енди Мари.

Ако икако можемо да генерализујемо ову тениску сезону, онда би фокус дефинитивно ишао у смеру Ноле & Мари и остали. Наш тенисер је ове године имао сјајно отварање сезоне, где је након првог турнира године у Дохи поставио лични рекорд, прикупивши 16,790 поена и најавио паклену сезону. Тако је и кренуо, освојио је Индијан Велс, Мајами, без изгубљеног сета, али и одбранио Аустралијан Опен савладавши у финалу управо Марија. У наставку сезоне уследило је историјски моменат који се очекивао још од прошле године. Новак је победио Марија у финалу Ролан Гароса и тиме је постао први тенисер, након Рода Лејвера 1969. године, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу, а осми играч који је комплетирао титуле на најпрестижнијим тениским такмичењима. Тиме је уобличио своје досадашње успехе и исписао своје име златним словима не само у историји тениса већ и спорта уопште.

Почетком априла Новак је доживео пораз на старту турнира у Монте Карлу од Јиржија Веселог. Он је тада сматрао да ће му бити потребно мало слободног времена да, како он сам каже, напуни батерије. Стога се није појављивао на турнирима све до маја. Без обзира на паузу, Ђоковић је изгледао као да га је стигао умор, а Мари је почео да доминира у другом делу сезоне. Ноле је испао са Вимблдона и US Opena, док је Енди освојио Рим, Шангај, Беч и Париз. Узрок Новаковог пада може се потражити у поразу који је доживео на Олимпјским играма, где је трагично испао у првом колу. Бољи од њега у два сета био је Дел Потро, који је пружао феноменалне партије на турниру, стигавши чак до финала, у којем га је сачекао Мари. Што се Новака тиче, чекао је дуго на ову шансу, обећавао и изневерио. Од овог тренутка почињу његови проблеми, а како и он сам каже, био је то један од највећих неуспеха у његовој каријери: „Боли ужасно. Боли јер су се многи људи ослањали на мене. Ја им се извињавам што сам их изневерио. То је спорт, идемо даље.“ Можда је управо пауза коју је направио била грешка која га је избацила из колосека и на крају резултирала тиме да се од почетка септембра није нашао ни у једном финалу до завршног мастерса у Лондону.

(фото: AP/ Kirsty Wigglesworth)
ТЕНИС И ЊЕГОВИ ШАМПИОНИ

Врхунац сезонe представљао је завршни мастерс у Лондону. Осам најбољих подељени у две групе тежили су ка финалу, али ипак очи јавности биле су упрте само у двојицу тенисера, гледајући на остале као на препреке које они морају да пређу до сусрета у финалном мечу. Спектакуларна О2 Арена у Лондону дочекала је свог шампиона са овацијама и снажно навијала за њега, иако добро памте његове „шкотске ексцесе“ за време референдума о незавиности. У финалу Новак није био на свом нивоу, Мари је то искористио и неком скривеном снагом победио са 6:3, 6:4 и са осмехом на лицу обрадовао поменуту публику.

Испуњена очекивања и зицери на кладионицама су лајтмотив групне фазе мастерса. Новак Ђоковић је у својој групи савладао Тима, Раонића и Гофана, док је Мари победио Чилића, Нишикорија и Вавринку. Максималан учинак за обојицу и најава очекиваног судара титана. У својим полуфиналним сусретима приказали су нам два света, два менталитета, удаљена колико и Енглеска и Србија.

Мари се у првом полуфиналу сусрео са трећим играчем света, Милошем Раонићем. Мари је изгубио први сет са 5:7. Његови крици одзвањали су гриничом и ломили глечере по Антартику, а бес и инат који је прорадио показао је да можда ипак имамо нешто заједничко са острвским народима. Енди је био лош, грешио је, али се зверски трудио. Раонић то није знао да искористи и након рововске борбе, четири сата игре и тај-брејка, опасног по срчане болеснике, изгубио меч са 2:1 у сетовима. Новак је у свом полуфиналу савладао петог играча света, Кеја Нишикорија, за мало више од сат времена са 6:1, 6:1. Он није само победио Кеја већ и публику која је седела у мраку и навијала против њега, дрске новинаре, Матса Виландера и показао им да треба да га се боје.

Дуго очекивано финале прошло је поприлично болно за све љубитеље лика и дела српског тенисера. Очекивано је било да ће Новак ићи на победу агресивно и да ће му главни џокер бити умор британца који се префорсирао последњи део сезоне. Уместо тога, као да су заменили улоге, Енди је добио Новака његовом тактиком. Мање је грешио, погађао је први сервис, узимао поене у правим моментима и то га је заслужено довело и одржало на првом месту. Начин исхране Новака Ђоковића, његов гуру Пепе Имаз, непријатељска публика, таблоидни новинари или било који други идиотски разлози немају везе са поразом српског тенисера, већ како он сам каже, лоша игра. „Мари је играо бољи тенис, а ја у кључним моментима нисам успео да се вратим. Играо сам све боље како је меч одмицао, али то није довољно“, рекао је Новак и додао да је Мари у овом тренутку најбољи и заслужено на првом месту.

Када направимо пресек сезоне, видимо да је за Новаков пад више заслужан он сам него његов ривал Енди. Потпомогнут медијском хајком и огромним притиском , пад форме који је уследио након првог дела сезоне спутао га је у надама да ће пркосити очекивањима злог језика Матса Виландера. Енди Мари је везао 24 победе на крају сезоне и, чини се заслужено, устоличио на првом месту АТП листе, побегавши другопласираном Ђоковићу за 630 бодова. Смена светског броја један свакако је један од највећих спортских дешавања у последњих пар година. Србија је изгубила свог шампиона, да ли само на кратко, видећемо већ за пар месеци. Шамарање жуте лоптице тек сад постаје неизвесно.