Култура се не ствара преко ноћи

У делу Новог Сада где, симболично, улице носе имена славних писаца, налази се „Лемијева књижара“, место где се ти писци и њихови читаоци осећају као код куће. Са Миленком Влаисављевићем, оснивачем и власником ове једине антикварне књижаре у граду и човеком који је свој живот посветио култури, разговарали смо о књижарству, али и о проблемима у које је ова јединствена књижара недавно запала.

1. Почетком новембра објавили сте да ће „Лемијева књижара” можда бити затворена због дугова. Да ли је било реакције из градске управе на ваше молбе?

Месецима није било никакве реакције. Обраћао сам се Градском већу за културу, градоначелнику; али нико није одговарао.Тек када сам се јавно обратио и саопштио да ће ова књижара по свему судећи бити затворена,тада ме је позвао један члан Градског већа за културу. Попричали смо и он је дао препоруку Пословном простору да нађу разумевања за моје проблеме. Али то је ипак само привремено, и даље постоји реална опасност да, ако не платимо дуговања и самим тим не будем могао да продужим уговор, ова књижара буде затворена. Надао сам се конкретној помоћи града, до чега нажалост није дошло, тако да сада остаје на мени и Новосађанима да сачувамо ову књижару.


Једина антикварна књижара у Новом Саду суочава се са проблемима који прете њеном опстанку: Након што је из књижаре стигло обавештење да је финансијска ситуација тешка, а комунална дуговања Граду превелика, помоћ је стигла од стране грађана.


2. Колико је акција „Купите књигу у Лемијевој књижари и подржите културу“ учинила да ваша књижара настави да постоји?

Неко од младих људи је видео каква је ситуација и чини ми се на прави начин поставио причу. Ова књижара не постоји због власти, него због грађана, па ако смо ми ти грађани– хајде да покажемо да смо заинтересовани за културу и да нам је оваква књижара потребна. И људи су стварно почели да купују. У протеклих недељу дана је било очаравајуће.

3. Да ли је по вашем искуству истина да људи, а поготово млади, више не читају?

Нерадо кажем, али да, људи мање читају. Велики је проблем и избор литературе. Не читају се књиге које остављају неки траг у вама. То треба да буде ужитак, јер шта год да вас занима у животу, у књигама о томе има фантастичних ствари. Али добре књиге немају само садржај него су и добро написане. Слично као добар виц, ако га ја лоше испричам, од њега остане само нелагода.

4. Са којим циљем сте отворили ову књижару и какве сте људе планирали да привучете?

Увидео сам потребу да подржим млад свет. Када видим ове генрације, од пре 20 или 25 година, запитам се шта су све имали у понуди, и спрам тога, шта вас је могло формирати као људе. Често се чују повици да су млади овакви или онакви. А како да буду другачији, шта смо им ми пружили? Ја имам тај неки таленат за књижарство, и покушавам да га употребим како бих младим људима показао да постоје још неки начини да проведу време.

5. Шта саветујете онима који дођу у вашу књижару? Да ли неке књиге можете издвојити као омиљене?

Ја се држим тога да немам никакве шире препоруке. Зависи од тога са чим ми неко дође, шта њега или њу занима, шта би читали. Сваки мој предлог је на неки начин уникат спрам онога ко ми дође, као што је и сваки човек по себи уникат. Лично имам неколико књига које су ми посебно драге, на пример, „Зовем се Аран” од Вилијама Саројана, „Доручак код Тифанија” од Трумана Капоте, Селинџерова књига „9 прича“. Тешко је стати, али то су неке у којима се посебно проналазим.

6. Како долазите до књига? Коју књигу вам је било најтеже да набавите?

Кад сам у могућности купим, али ми често људи и поклањају. Имам једну књигу која је вероватно једини преостали примерак у свету, а тиче се српске културе и Српске православне цркве. Књига се зове „Монашка правила“ из 1733. године. Упркос свим дуговима, морао сам да урадим једно фототипско издање у малом тиражу, како би се та књига сачувала.

7. Модерне књижаре изгледају све више као супермаркети. У вашој књижари влада потпуно другачија атмосфера. Како сте успели да је створите? Колико битну улогу игра музика коју многи одмах примете?

Само сам се потрудио на направим онакву књижару какву бих ја волео да посетим. Ето ја бих волео да долазим на једно овакво место, врло једноставно. Имам још много идеја, и зато бих волео да ова књижара опстане, јер имам још много тога да пружим. Чим људи примете музику значи да је јако битна. Она је такође један ужитак и ту кључну улогу игра разноврсност извођача и жанрова. Као и са књигама, добра музика је добра музика по скоро свачијем мишљењу.

8. Својевремено сте са вашим пријатељима покренули акцију „Уличних читача“ где обележавате рођендане писаца читајући њихове песме у улицама које носе њихово име. Зашто сте се одлучили на такав корак?

То се десило спонтано. Једна моја пријатељица је дошла у књижару и рекла како је тог дана рођендан Данилу Кишу, а пошто је у близини књижаре улица која носи његово име, одлучили смо да тај дан прославимо тако што ћемо у његовој улици читати одломке из његових књига. То нам се јако допало, па смо почели да истражујемо ко још од писаца има улицу у Новом Саду. За оне који нажалост немају улицу, а драги су нам, проглашавали смо терасу испред књижарењиховим тргом или парком, и ту читали одломке из њихових дела.

9. У „Лемијевој књижари“ сте се бавили издаваштвом, а одржано је и неколико концерата. Чини се као да постајете много више од саме књижаре, као својеврсни културни центар?

То тако испада, јер има толико тога што бисмо ми старији и искуснији желели да поделимо са вама младима. Ту су и филм, фотографија, музика. Кад вам је култура опредељење, облик испољавања није толико битан. Где год могу, и шта год треба, ја се трудим да пружим.

10. Нови Сад је проглашен будућом европском престоницом културе и младих. Колико је Нови Сад по вама „град културе“?

Не видим неку праву културну слику Новог Сада. На пример, Музичка омладина Новог Сада ради одличне ствари, а немају подршку Града која им је неопходна. Има још много сличних примера. Бојим се само да када буде требало да се ти пројекти реализују, у Новом Саду неће бити толико културних садржаја. Ако сада нестану после ће се тешко или никако обновити. Такви садржаји постоје или не постоје, не можете их измислити преко ноћи.

(фото: Зоран Станишин / mojnovisad.com)