Далеко од спашених

Статус џиновских панда, како обавештава Међународна унија за заштиту природе (IUCN), поправио се знатно у претходној деценији, те се ове животиње више не налазе на листи угрожених животиња света, али се  и даље сматрају осетљивом и рањивом врстом.

Као национални симбол Кине, џиновске панде нашле су се на угроженој листи  IUCN-a почетком деведесетих година прошлог века са невероватним бројем од 1.114 панда у Кини, док се по последњем истраживању из 2014. године процењује да се број панда које живе у природи повећао за 17 одсто.

– Одлука да се панде склоне са врха листе угрожених врста добар је знак да кинеска влада ради у циљу очувања ове врсте – пише Унија у саопштењу и наводи да је подједнако важно и да се настави са досадашњим мерама заштите.

iucn_red_list-svg

Угроженост и пад популације пандa познат је и од средине двадесетог века, када су успостављени први програми за заштиту шума, пошумљавање и донети строги закони против убијања медведа. Светска фондација за природу успела je да створи интегрисану мрежу резервата за џиновске панде и дивље животиње у сарадњи са локалним заједницама, како би развила услове за опстанак врста. Број резервата џиновских панди у свету порастао је на 67,са улогом заштите скоро две трећине свих панди у природи, они имају улогу и да заштите велике делове шума бамбуса у Кини, где панде највише и живе.

– Опоравак панда показује да се заједничким радом науке, политичке воље и ангажовањем локалних заједница може постићи доста и мало по мало спашавати животињски свет – рекао је генерални директор фондације, Марко Ламбертини, док је директор фондације у Кини, Ло Се Пинг, објаснио да, иако треба славити ово достигнуће, панде су и даље доста рањиве и расуте по дивљини, што отежава планирање инфраструктурних пројеката за њихову заштиту.

Међународна унија наводи да би у наредних 80 година климатске промене могле уништити до 35 одсто шума бамбуса, што би свакако било довољно за отежање опстанка медведа који се највише хране овом дрвенастом биљком. Пошто једу само бамбус, који често не могу да сваре, у њиховој исхрани се не налази месо, чији би протеини и нутритивне вредности могли допринети њиховом опстанку.

Људи су такође велики фактор претњи за потпуно изумирање џиновских панда, јер су уништили велике површине њиховог природног станишта због насеља. Чак и шуме бамбуса које остану нетакнуте, одвојене су обрадивим земљиштем или читавим насељеним местима, што доводи до периодичног природног сушење бамбуса.

Природна географска распрострањеност џиновске панде.
Природна географска распрострањеност џиновске панде.

Без људи у оваквим подручијима, панде би емигрирале до следеће шуме и тамо наставиле своју исхрану, али у случајевима где је следећа шума бамбуса далеко долази до њуховог изумирања, и то најчешће јер не могу дуго да преживе без хране. Иако је Кина створила резервате у којима панде живе без утицаја људи, процена је да у њима живи око 61 одсто дивљих панда, док се остатак популације сусреће са потешкоћама око налажења хране, или пак заштите од ловаца.

Илегални лов и губитак станишта су и даље главне претње многим врстама сисара – изјавио је Карло Рондинини, координатор са Римског универзитета Сапијенца, објашњавајући да нови подаци о пандама морају служити као упутство за очување и других врста.

Државна управа за шумарство истиче да такође један од великих проблема за опстанак панда јесте и њихова отежана репродукција, као и то да живе у малим групама, због чега би досадашња искуства могла бити узалудна. Панде могу остати у другом стању само једном годишње, а тешко је проценити када се женка налази у овулацији или пак када је трудна, што доводи до компликација током трудноће од три до шест месеци.

ark-zoo

ДРУГЕ ВРСТЕ
Према подацима које има IUNC, чак трећина угрожених животињских врста су водоземци, четвртина сисари, а осмина птице.

Источне гориле премештене су из групе угрожених врста у групу критично угрожених, након што је њихова популација опала за невероватних 70 одсто од 1994. године. Ову групу чини популација од 5.000 горила, и то две подврсте, такозвана низијска горила и планинска горила, чији се број повећао у последњих неколико година, али се и даље процењује да их у природи нема више од 880. Поред горила, у групу најмање забринутости за врсту пребачене су три врсте антилопа из Африке.

Критично угрожени су и амурски леопард, црни носорог, џиновска видра, гепард, велика бела ајкула, кинески алигатор, орангутан са Борнеа, афрички љускавац илити панголин, азијски једнорог, јужнокинески тигар, као и суматрански тигар, орангутан и носорог, док су зебре померене на листу скоро угроженеих врста због илегалног лова.

Статус зебре се променио у протеклих четрнаест година, када је популација опала за 24 одсто. Тибетанска антилопа је остварила напредак, као и аустралијски торбар сличан кенгуру, чија је популација знатно опала током 19. и 20. века, али се побољшала новим програмима заштите врста.

Ни биљке нису у бољем положају. Чак тридесет осам врста биљака су наведене као изумрле, а четири као изумрле у дивљини. Национална флора на Хавајима, од чега су 415 ендемске биљке, опала је за 87 одсто, јер се између осталог налазе на јеловнику животиња као што су свиња, коза, пацов, пуж.

У Србији живи 429 животињских врста које су на прагу истребљења, од тога 273 врста птица, 66 врста сисара, 41 врста бескичмењака и 15 врста риба, које се налазе под строгим степеном заштите према Уредби о заштити природних реткости. Заштићене и ретке врсте су слепи миш, јеленак, шарени твор, вилин коњиц, аполонов лептир, црни даждевњак, белоглави суп, степски соко, као и многе друге.


Можемо помоћи угроженим врстама животиња на разне начине. Попут учења о различитим врстама и њиховом значају, помагањем постојећим удружењима заштите или пак отварањем нових, стварањем  закона угрожених врста и оштријим казнама њихових прекршаја, избегавањем коришћења пестицида и хербицида, рециклирањем и куповином одрживих производа, избегавањем мучења и убијања дивљих животиња и заштита њихових природних станишта.