Како је нацизам искористио Тацита

Да Крволочног пса Европе отац у детињству није натерао да свакодневно пише дневник, можда не бисмо могли разумемо Немачку за време Другог светског рата онако како је схватамо данас. Хајнрих Химлер, тај Птичар илити Крволочни пас Европе, много пре него што је постао заповедник Шуцштафела (Shutzstaffel) и десна рука Адолфа Хитлера, студирао је агрономију, узгајао је пилиће, желео да постане војник и читао је Тацита.

Описивана и као најопаснија књига на свету, Тацитова Германија искориштена је као потпора идеологије која је довела до смрти милиона људи.

Наиме, 1924. Хајнрих Химлер на путовању возом, да би прекратио дугачак му пут, чита делове Тацитове Германије. У деловима налази потврду ствари у које је већ веровао о пореклу Немаца и у свој дневник записује како је дирнут узвишеношћу и чистотом својих предака, и да се нада да ће немачки народ опет бити такав. Иако у свом схватању Тацитових списа Химлер изоставља то да овај римски сенатор говори да Германи нису само плавооке, плавокосе делије, већ и група народа склона опијању, коцкању, борбена, али лења. Годинама након тога, када је Германија постала нацистичка Библија, при штампању примерака ове књиге изостали су баш ти делови који би претили да наруше идеалну слику  о идеалном народу.

Корнелије Тацит је био римски сенатор и историчар. Његово дело Germania (оригинално названо О пореклу и стању германских народа) настало је око 98. године нове ере.

КА ВРХУ РАЈХА
Као члан Националсоцијалистичке радничке партије, Химлер се 1925. године придружио Шуцштафелу (SS), а две године након тога постао је заменик заповедника да би 1929. постао заповедник. Залагао се за одвајање SS од SA,  односно Штрумабтајлунга (Sturmabteilung) и 1933. припадници SS-a постали су црнокошуљаши, а чланови SA-a смеђекошуљаши по боји униформе. Униформе припадника SS-a дизајнирао је Хуго Бос. Као глава SS-a, Химлер је настојао да обликује своје војнике по узору на германске ратнике које је Тацит описивао и због тога сви припадници ове организације морали су да буду аријевског порекла. Закон за заштиту немачке крви и части ступио је на снагу 1935. године и њиме се забрањивао брак између аријевских Немаца и Јевреја и цео закон био је заснован на једном пасусу Тацитове Германије у којем он наводи да се припадници германских племена углавном нису мешали са другим племенима и да су на тај начин били чистокрвни.

лево: антропометричка истраживања на Тибету (нацистичка експедиција из 1939)
десно: идејни творац Холокауста Химлер у инспекцији затвореничког кампа 1941.

У школама се учило како све области око Немачке које су насељавала германска племена треба опет припојити Немачкој, зато што су то земље њихових предака, те је њихово освајање оправдано. Пошто је Германију сматрао својеврсним доказом тачности свих нацистичких теорија, није ни чудо што је Химлер био опседнут тиме да се домогне најстаријег примерка ове књиге. Будући да је Тацит живео око две хиљаде година пре Химлера, било је мало вероватно да ће икада наћи његов оригинални запис, али сазнао је да постоји идеалан препис књиге настао у 15. веку – Codex Aesinas.

Ahnenerbe (нем. предачко наслеђе) је 1935. године основао Химлер. Ова организација бавила се псеудонаучним антрополошким истраживањима која су поткрепљивала нацистичку идеологију. Организоване су експедиције широм света – од Француске, Шведске и Крима, до Антарктика и Тибета.

Године 1935. настаје Аненербе (Ahnenerbe) – нацистичка оргнизација која се бавила изучавањем историје, археологије и натприродних појава да би поткрепили мит о аријевском пореклу Немаца. Аненрбе се састојао од академика и научника чија улога није била нимало наивна, имајући у виду да су реконструисали историју манипулишући масама, без обзира на нетачност њихових тврдњи, све док су те тврдње биле у складу са идеологијом коју су заступали. Већ 1936. чланови ове организације нашли су примерак Германије за којим је Химлер чезнуо.

ГРОФ БАЛЕАНИ ПРОТИВ ФАШИЗМА
Књига се налазила у источној Италији у приватној библиотеци грофа Аурелија Балдеског Балеанија. У то време, у Италији као и у Немачкој, цвета фашизам и на власти је Бенито Мусолини. Хитлер тражи од Мусолинија да преда књигу Немачкој.  Химлер мисли да је само питање времена када ће добити Германију.  Оно што није очекивао је тврдоглавост грофа Балеани и његово противљење фашизму. Када је Мусолини послао људе да узму књигу од грофа, он је одбио да им је да. Након притискања грофа, он пристаје да фотографише књигу и пошаље фотографије у Немачку, а да књига остане код њега. Ове фотографије потом су искоришћене да би се направио нацистички Codex, а Химлер је лично написао уводну реченицу „Будућност је загарантована само онима који разумеју наслеђе својих предака.“ Мусолини је убијен 1943. године и Хитлер шаље своје трупе у Италију, а Химлер увиђа прилику да и сам пошаље трупу чији је задатак био да од Балеанија узму Германију и донесу је у Немачку. Међутим, гроф има три имања, и Химлерови изасланици морају да претраже свако да би пронашли књигу. Прво одлазе на имање на селу где не налазе ништа, али сазнају да је гроф све вредне ствари сакрио у вилу у насељу Јези, али и одатле одлазе празних руку. Преостало им је да провере још једно имање које је гроф поседовао, вилу у Озиму, у којој су се сакривали чланови породице Балеани. Химлерова трупа претражила је посед, али ни тамо ништа нису нашли, јер се породица сакривала у тајном подруму.

Химлер је након хапшења 1945. године извршио самоубиство попивши цијанид, а да није ни сазнао да је књига за којом је толико чезнуо све време била на истом месту, само што су је из библиотеке преместили у ковчег са постељином, који се налазио у тајној соби на првом имању на ком су је тражили.

Италијанска влада је овај примерак Германије прогласила националним благом и књига је била у библиотеци породице Балеани наредних двадесет година и сваке године људи из италијанске владе долазили су да провере књигу. У новембру 1966. године представници италијанске владе замолили су грофа да донесе књигу у Фиренцу на проверу. Аурелије Балеани је лично однео књигу у Фиренцу и током ноћи је оставио у подземном сефу, али је то вече избила поплава. Будући да сеф није био водоотпоран, књига је могла бити сасвим уништена, али срећом само прве и последње странице биле су упропаштене. Ипак, месеци скупе рестаурације успели су да врате уништене странице у првобитно стање. Codex Aesinas се данас налази у Националној библиотеци у Риму, где су је предали чланови Балдески Балеани породице како би сви имали прилику да је виде.