Одред промашених

Велики летњи блокбастер, у правом смислу те речи, стигао је почетком августа у биоскопе широм света. Хтели ви то или не, вероватно сте месецима пре саме премијере видели трејлер за „Одред отписаних“ (Suicide Squad) на разноврсним телевизијским каналима и интернет порталима.

Екипа која стоји иза овог филма задала је домаћи задатак како презентовати нешто и на који начин убитачно добар маркетинг може да буде корисна ствар. Чак иако направите изузетно лош и плитак филм, ви ћете бити у дебелом плусу када се емитовање истог заврши. Филм је већ одавно постао масовна индустрија за прављење пара, а ово је само још једна златна кока Холивуда у мору таквих. Ако сте икад до сад сумњали у моћ рекламе и добре презентације, ово је школски пример који вам објашњава како то функционише. Буџет овог мегаломанског пројекта износио је 175 милиона долара и 150 милиона искључиво за сврхе маркетинга и разних промоција. Оно што су они успели да ураде је да за месец дана инкасирају преко 700 милиона од продаја улазница широм света, за шта им се дефинитивно мора одати признање.

Радња овог остварења одвија се непосредно након догађаја из филма Бетмен против Супермена, што представља покушај DC-ја да споји своје филмове са суперхеројима и направи заједнички универзум за многобројне ликове из њихове куће, баш као и његов љути ривал Marvel. После одређених дешавања у горепоменутом филму, влада САД увиђа колико је Земља неспремна за борбу против ванземаљских сила и суперхероја. Питање је времена кад ће нови ванземаљац крочити на нашу планету и они су одлучни да ураде нешто како би то спречили. Аманда Волер, (Виола Дејвис) која се налази на челу службе националне безбедности, презентује своју идеју о оформљавању групе за одбрану планете. Окосницу овог одреда чинили би зликоваци осуђени да остатак својих живота проведу у притвору. Ослањајући се на јединствене способности својих антијунака и своју предност коју поседује у односу на њих, држећи њихове судбине у својим рукама, она им даје њихову опрему и лидера тима пуковника Рик Флега (Џоел Кинаман). Одмах након оформљавања, Одред отписаних који чине Дедшот, Харли Квин, Диабло, Капетан Бумеранг, Килер Крок, полази на самоубилачку мисију спасавања света.

jokerРедитељ филма Дејвид Ајер овај коктел нелогичности почиње упознавањем публике са самоубилачком дружином, где су првих пола сата филма неравномерно распоређени на крајње површно упознавање деценијама ствараних стрип јунака. Оно што се на самом старту може приметити је да ми овде имамо два главна лика и неколико споредних који су комотно могли бити одстрањивани током филма да нико ни не примети да су нестали. Да није било Вил Смита, који је умислио да снима наставак „Ја сам легенда“ (I Am Legend) и мало избалансирао занесену публику, филм се уместо Одред отписаних могао назвати Харли Квин & другари, и ту не би ни мало погрешили. Већина гледалаца дели мишљење да је једино што вреди у овој заврзлами запрво Харли Квин (Марго Роби). Можда се такав утисак стиче управо због њеног простора који је много већи него свих осталих ликова заједно, а ипак недовољно добро искоришћен да нам у правом светлу презентује чувену докторку Харлин Квинзел. Ускраћени смо да боље упознамо сваког члана дружине и створимо неку емпатију са ликовима који су просто осакаћени, тако да је помало тешко искоментарисати квалитет глуме у филму, осим Марго Роби која се једноставно истакла и побрала симпатије, иако је засигурно да то може и мора бити много квалитетније одрађено.

Посебан сегмент анализе, када су у питању ликови, заслужује Џаред Лето у улози Џокера. Стиче се утисак да је он ту искључиво за потребе трејлера и привлачења маса у биоскопску салу, јер његова рола у филму представља само малу допуну приче о Харли Квин, која је чак и са њим врло траљаво одрађена. Чини се да су уметничке слободе у интерпретацији стрипа у овом случају предалеко одлутале. Овај плејбој, Џокер, који у деведесет одсто филма режи и понаша се као заљубљени тинејџер, никако не доприноси озбиљности овог пројекта. Пре свега, у стрипу чији је овај филм адаптација, Џокер уопште не мари за Харли Квин. Он њу превасходно користи као средство и према њој се понаша изузетно насилно, док је са друге стране Харли опседнута Џокером. Она га идолизује, обожава и воли до граница лудила и психопатије, што доводи до тога да они никако не би смели да буду модернизовани Ромео и Јулија.

729784

Самоубиство за оскара
Када причамо о Џокеру тешко је избећи слона у соби, Хит Леџера. Човек који је закључао улогу Џокера, довео је до перфекције, по речима Лета, и оставио помало незахвалан посао сваком наредом глумцу који покуша да оживи чувеног негативца. У недавном интервјуу, Лето је изјавио да му три четврт века стварања Џокера и његових бројних интерпретација дају за право да ту улогу презентује на нов и помало другачији начин. Закључак који се изводи је да није ни чудо што је у филму имао свега десетак минута простора, јер то што је одглумио било је ужасно.

Филм: Suicide Squad

Режисер: Давид Ајер

Улоге: Вил Смит, Марго Роби,
Џаред Лето, Виола Дејвис

Оцена: 3/10

Нејасна нам је ситуација са главним негативцем. Шта се ту тачно дешава, зашто је Чаробница (Кара Делавин) одједном одлучила да побије све људе на свету, ко је њен брат и слично. Класична жвака о спасавању света у последњој секунди је и овде доживела свој врхунац бесмисла. До изражаја долазе стандардни излизани клишеи, очајно написани дијалози и брдо нелогичних појава у филму које брзином светлости шире неверицу биоскопском салом. Колико вам се преврне стомак кад чујете нешто попут: „Dad, I know you do bad things, but I still love you“…
Може и боље, зар не?

Знало се и пре емитовања да филм садржи обиље хумора и музике. Оно што осећате након погледаног филма је трансфер блама због полуфорица које би пре насмејале камен, а не публику која очекује најављени „филм године“. Изузетно незанимљив и антипатичан хумор, лош виц на рачун публике. Једна од најчувенијих реплика овог филма може се употребити и у случају нашег гледања овог филма: „Ames, If this man shoots me, I want you to kill him and I want you to go clear my browser history.“

Музика у филму је врло интересантан део који нас интригира још од оног чувеног „Бохемијска рапсодија трејлера“. Утисак да су склепали неки пијани џубокс и оставили га да сам баца насумично музику би био веродостојнији него да се иза тога крију прави професионалци. Од рокенрола и хеви метала, преко лаганог попа, па све до Еминема, који затрпавају скоро сваку сцену филма остављају нас да се питамо да ли је ово стварно потребно? У тренуцима незанимљивих кадрова ухватите себе како радије певушите Блек Сабат или Квин, него што пратите радњу филма.

Критичари су разапели овај филм и његове креаторе, убеђујући нас да преварени излазимо из биоскопа. Ставови фанова видно су блажи кад су критике у питању, дајући му знатно веће оцене него критичари. Док са друге стране Warner Bros и DC трљају руке и планирају нове наставке. Невероватна зарада коју су за кратко „Отписани“ направили је само подстрек и најава офанзивне акције масовног довођења суперхероја на велико платно.

Oсим, наравно, добре зараде његовим креаторима, ово разочаравајуће дело господина Ајера доноси у најбољем случају једнократну забаву за расположену омладину и ништа више. Мало компјутерски набуџених сцена борби и специјални ефекти иза сваког ћошка су данас сасвим нормална појава и сигурно нису нешто што треба да је носећи квалитет овог дела. У први план избија сакаћење и немаштовит приказ маестралних стрип јунака и то јако тешко може добити одобравање правих љубитеља стрипа, као и људи који имало цене филм.