Нова Гвоздена завеса Европе

Мађарска је поделила Европу на два дела подизањем бодљикаве жице и ограде уз јужну границу те земље како би спречила избеглице са Блиског истока да илегално уђу на територију Европске уније. Пре годину дана цео свет је причао о селу Реске и огради која је ницала у његовој околини. Од тада, ксенофобични закони, владине кампање мржње и страха као да су постале нова норма, бивајући тихо прихваћене. Избеглице чекају на граници и суочавају се са недељама проведеним у транзитним зонама верујући да могу бити међу оних 15 којима је дневно дозвољено да уђу. Они који покушају да илегално пређу границу су све чешће изложени бруталности полиције и бивају депортовани назад у Србију.


Са терена – август 2016.
Реске, Мађарска ― У августу 2015.године уз границу Мађарске са Србијом и Хрватском подигнута је тешко пробојна жичана ограда, објављујући свету да ће спасити Европу од налета оних који у њој траже азил. Подигнута по налогу Владе Мађарске, мржња и милиони евра пореских обвезника слили су се у њу. Количина новца који је Влада уложила у ограду је огромна: око 12 милијарди форинти (40 милиона евра) потрошено је досада на изградњу и одржавање ове симболичне гвоздене завесе која представља званични мађарски став према избеглицама.

Сада стотинама километара дугачка, ограда је под константним полицијским надзором и додатно је заштићена другим објектима на земљи, обавијеним бодљикавом жицом, песком и коровом. Она је обезбеђена и будним стражарима у скривеним војним скровиштима, и на сваких 10 до 15 минута проласцима возила граничних полицијаца који ме запиткују: „Ко си ти? Шта радиш овде?“.Иако ограда још увек није завршена, према последњим најавама премијера Орбана са краја августа 2016. године, Мађарска ће саградити „још масивнију“ ограду како би спречила хиљаде људи да у будућности пређу јужну границу земље.

Фотографије ауторке текста из кампа у околини села Реске.
Фотографије ауторке текста из кампа у околини села Реске.

Један од неслужбених кампова за азиланте уз границу са Србијом окружен је бодљикавом жицом и константно је надгледан од стране полиције. Главни разлог зашто људи остају у овом кампу јесте чекање на издавање дозвола од мађарских власти ― дозволе која ће им омогућити прелазак у службени камп и отпочињање дуге борбе за добијање азила.

„Камп за чекање“ је претрпан. Број људи креће се између 250 и 700, а редови су веома дугачки. Једна од жена из Авганистана, која се налази у редуса својом децом, на одговор мађарских власти чека 41 дан. Власти дозвољавају само 15 улазака на територију званичног кампа дневно. Постоје листе приоритета за жене, децу и мушкарце са породицама, док се сами мушкарци налазе на дну ове листе. Мушкарци без породица држе се у двоструко ограђеним просторима, такорећи кавезима, за разлику од осталих избеглица који су ограђени једном оградом.Неформална заједница у овом незваничном кампу међу људима из невладиног сектора бира особу која ће бити „координатор листе“. Бира се особа којој највише верују јер је ова улога од великог значаја ―животи и будућност породица зависи од евалуације координатора.

У међувремену, Виктор Орбан је обећао да ће став државе бити „далеко мање пријатељски“: „Ако не можемо да то учинимо лепо, мораћемо их држати подаље употребом силе. И то је оно што ћемо урадити“. Он је претходно назвао избеглице „отровом“ током интервјуа за државни радио, објашњавајући зашто су већи нивои обезбеђења потребни у будућности.


ИНСТИТУЦИОНАЛИЗОВАНО НАСИЉЕ
У односу на 2015. годину и пролазак скоро 400 хиљада људи кроз Мађарску на путу ка западноевропским земљама, ове године проток избеглица је значајно успорен. Уз ограду, сада дугу преко 500 километара, ове године маршира и додатних 3000 полицајаца који „штите Мађарску, чувара капије хришћанске Европе“, што је омиљени опис премијера Орбана за улогу своје државе. Влада је такође усвојила и веома контроверзан закон који дозвољава граничарима да избеглице врате у Србију, ако су ови ухваћени на мање од осам километара од границе.

reuters2

Према извештају Human Rights Watch-а, мађарски службеници користе непотребну физичку силу и насиље како би избеглице вратили у Србију. Балаш Салаи, координатор Групе за солидарност (Migszol) потврдио је учесталост насиља и бруталности граничних контролора. Он сматра да приступ Владе кроз усвајање нових закона доводи до пораста институционализоване ксенофобије и насиља, додајући да очекује њихов пораст у будућности.

ИЗЛИВИ КСЕНОФОБИЈЕ:
РЕФЕРЕНДУМ О КВОТАМА

„Да ли желите да Европска унија има могућност да пропише обавезно премештање немађарских грађана у Мађарску, чак и без дозволе Парламента?“ гласило је питање постављено гласачима другог октобра ове године.

Виктор Орбан / фото: Getty
Виктор Орбан / фото: Getty

Исход референдума показује да, иако су избеглице увелико напустиле земљу, мржња према њима остаје у Мађарској. Упркос малом одзиву који је учинио референдум неважећим, премијер Орбан прогласио је победу на референдуму о квотама о пресељењу миграната унутар ЕУ. Отприлике 98 одсто (3,3 милиона) грађана који су гласали на референдуму одазвало се на позив Владе да план ЕУ буде одбачен. Број НЕ гласова већи је од броја гласача двеју највећих десничарских партија, Фидеса и Јобика, што је показало да још већи број грађана пружа подршку Орбановој влади у третману избеглица. Ово чини резултат владине кампање у вези са референдумом успешним, из угла њених чланова.

dsc_0329

Од прошле године, изјаве мађарског премијера поводом избегличке кризе и избеглица постајале су све оштрије. Почетком ове године, на прес конференцији у оквиру састанка са премијерком Пољске, Орбан је рекао: „Да је само до нас, централних Европљана, регион би давно био затворен (за мигранте)“. Крајем јула на свом званичном фејсбук налогу поставио је: „Људи у Америци гледају позитивно на миграцију, али у овој причи, ми смо Индијанци.“

Поред премијерових званичних иступања, откако је одржавање референдума најављено, почетком фебруара од стране председника, нова рунда масовне организоване кампање мржње извршена је у јавности и медијима. Влада је поставила плакате на великом броју билборда да пренесе своје поруке попут:

„Да ли сте знали да се број напада на жене у Европи увећао од почетка мигрантске кризе?“
„Да ли сте знали да су терористичке нападе у Паризу извели мигранти?“
„Да ли сте знали да је преко 300 људи убијено у терористичким нападима широм Европе откако је почела мигрантска криза?“
„Да ли знате да скоро милион имиграната жели да уђе у Европу само преко Либије?“

СУЂЕЊА ЗА ПОКАЗИВАЊЕ
У оквиру „Реске суђења“, избеглице се оптужују за илегалне преласке подигнуте ограде током нереда који су избили на граници. Тамаш Фазекаш, адвокат одбране Мађарског Хелсиншког одбора бранио је троје од једанаест оптужених људи: слепу жену стару шездесет три године, човека са великим здравственим проблемима и младића у инвалидским колицима. Двадесетак километара даље, у Хоргошу, са српске стране границе, након потпуног затварања границе, у септембру прошле године избили су нереди који су се претворили у насилне протесте када су избеглице ушле у сукоб са мађарском полицијом. Према наводима адвоката одбране, једанаест људи оптужених у оквиру ових суђења хапшени су насумично, без икаквог доказа о учешћу у немирима.

Троје људи који су тада осуђени и даље се налазе у затвору. Један од њих оптужен је за акт тероризма,и и даље чека на одлуку након што је његов процес одложен. Крајем октобра одржано је двосатно суђење током којег је тужилаштво покушало да доведе у везу његову посету пријатељима муслиманске вероисповести са тероризмом. Оптужени је такође био приморан да искаже своје „поштовање према женама“ зато што је муслиман, тврде из Групе за солидарност.

Хоргош, септембар 2015. фото: Сергеј Пономарев за Њујорк Тајмс
Хоргош, септембар 2015. фото: Сергеј Пономарев за Њујорк Тајмс

НОВО ПОГЛАВЉЕ?
„Овај срамни објекат (гранична ограда) чини људе који су у очајној ситуацији још очајнијима“, сматра адвокат Фазекаш. Он додаје да акт о враћању избеглица у Србију додаје уље на ватру шаљући индиректну поруку полицији и граничарима да је коришћење било каквих средстава за враћање избеглица дозвољено: „Ксенофобични дискурс, заједно са референдумом, имаће озбиљне политичке последице“, закључује Фазекаш.

Балаш Салаи из Групе за солидарност каже да је ситуација за избеглица забрињавајућа:„Није довољно што су [избеглице] искоришћене од стране кријумчара, него су и повређивани на огради. Њихова ситуација се погоршала када су затражили помоћ у земљама Европе“, верује Салаи.

Тешко је упрети прстом на један фактор који је одговоран за исход и национални излив хистерије током и након мигрантске кризе. Прошло је годину дана откако је криза дошла до Мађарске и више месеци након што је већина избеглица и тражиоца азила напустила земљу. Оно што остаје јесу све строжи закони на јужној граници и растућа ксенофобија у мађарском друштву.