Ружичасти музички тобоган

Пинкове звездице се већ три године емитују на каналу Пинк. Против ове телевизије поднето је неколико пријава поводом могућег кршења закона који се баве заштитом права малолетника. Реакција надлежних, међутим, изостаje. Пинк одбија да прихвати одговорност, а родитељи са којима смо ступили у контакт нису вољни да дају изјаве.

Текст писали Стефан Рајић и Ана Мијушковић
„ЗЛАТНА КОКА“ ПИНКА

Учесници емисије „Пинкове звездице“, малолетници међу којима су неки млађи и од седам година, након укључивања у такмичење снимају напорне вишечасовне емисије. Пинков дуо, Звездице и Звезде чине емисије са идентичним концептом, које деле чак и студио,док је једна од ретких разлика старост такмичара, па тако деца излажући се стресу и дугом  снимању емисија зарад „певачких каријера“, добијају епитет „естрадних уметника“, што је негде и круна обе емисије. Милиони људи у Србији ово перципирају као сјајну реализацију дечјег програма и на тај начин, осим културе кича, дају потпору коришћењу деце као ријалити робе. Већи проблем од проблема телевизијске публике прави пристанак родитеља да своје дете свесно пусте да корача ка звездама на овај начин.


У полуфиналу емитованом 11. јуна седмогодишња такмичарка је у четвртом сату емитовања уживо, дакле у један час изјутра, плакала јер јој се спава.

Водитељка: Никице, јел’ се теби спава?

Такмичарка: Да.2

В: Мало ти се спава… Ниси плакала, не?

Т: Јесам.

В: Зашто?

Т: Зато што ми се спава.

В: Зато си плакала?

Т: Да.

В: Па како да те развеселим сада?

Т: Не знам.

В: Чекај, ако ти кажем да пролазиш, да ли ћеш се орасположити?

Т: Немам појма.

В: Да пробамо: Ника је прошла! Браво Никице, и немој да спаваш!
Сад се разбуди! Сад је весеље, прослава!

Дијалог водитељке и такмичарке
(прекопирано из тужбе Новосадске новинарске школе)


Осврт уназад нуди нам емисију Музички тобоган у којој су се деца такође такмичила. Концепт ове емисије био је такав да је осим певачког талента било битно и знање, чиме је емисија улазила у оквире и едукативног програма. Једини едукативни карактер који нам Пинкове звездице нудејесу рекламе током емисије којима се родитељима који гледају „Звездице” обавештавају о актуелним снижењима цена школског прибора у великим маркетима.

KAKO ЗАКОН КАЖЕ

Члан 77 Закона о јавном информисању и медијима
Заштита малолетника: У циљу заштите слободног развоја личности малолетника, посебно се мора водити рачуна да садржај медија и начин дистрибуције медија не нашкоде моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника.

Члан 68 Закона о електронским медијима
Заштита малолетних лица: За учешће малолетника у аудио-визуелном програму потребна је сагласност родитеља, старатеља или усвојиоца, штоне искључује дужност емитера да обрати посебну пажњу приликом учествовања малолетника у програму и не искључује његову одговорност за објављени садржај.

clipboard01
ЖАЛБЕ

У јулу 2014. године, због непримереног понашања ове станице у садржајима који укључују децу, Независно удружење новинара Србије (НУНС) упућује апелационо писмо Регулторном телу за електронске медије (РЕМ) у коме указује на експлоатисање деце у Пинковој емисији. НУНС се те године није побунио конкретно због ове емисије, већ због садржаја који су се пуштали на Пинку и директно угрожавали дечја права. Међутим, без обзира на узрок жалбе последица је непромењена, и како нам године то доказују, свакако иде у прилог Пинку који и данас емитује емисије са децом без пуно измена.

Прича без решења добија још један проблем који захтева санацију. Две године након жалбе Независног удружења новинара стиже нови приговор и позив на реаговање РЕМ-а из Новосадске новинарске школе у којој, опет, јасно наводе Законе пред којим је ружичаста телевизија затворила очи. Реакција пак још једном изостаје.

Дубравка Валић Недељковић из Новосадске новинарске школе за Журналист каже да је тело које санира овакве ситуације крајње неакитивно и наводи да не само да је одговор изостао, него се емисија и даље несметано емитује.
„ННШ никад није добила одговор на приговор за неетично понашање према деци у емисији. Ово свакако не значи да не треба и даље дизати глас против лошег понашања новинара и медијских кућа. Нажалост, однос према деци је често или потпуно непримерен или су деца приказана онда када су директно угрожена, попутслучајева сиромаштва, злостављања, неадекватног лечења или вршњачког насиља.”

Новинарска новосадска школа оцењује Пинково понашање као неетично наводећи да су из ружичасте телевизије прекршили два правна документа; Закон о јавном информисању и медијима и Закон о заштити малолетника, али и Кодекс новинара Србије који је окосница новинарског деловања.logo_szs

Кодекс новинара Србије
Члан 4. став 5 

Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.

ЋУТАЊА

Наши двомесечни покушаји да од два ентитета, РЕМ и Пинка, који директно омогућавају постојање емисије, добијемо одговоре били су безуспешни. Након слања мејлова, порука и бројних телефонских позива, и након што нам је речено да ће прес служба те куће реаговати, из медијске куће Пинк није стигао одговор, нити су више одговарали на наше телефонске позиве.
36923_vest_tv-pink-logo12345
Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), такође након бројних покушаја Журналиста, није било вољно да одговара на наша питања, наводећи да је случај на разматрању и да не стижу да благовремено реагују на све примедбе због њихове бројности.

КАПИТУЛАЦИЈА ПРИСТОЈНОСТИ

Евидентно је нагло повећање броја ријалити емисија на домаћим телевизијама у овој и претходној деценији. Оне су, са својим енормним рејтинзима, постали једни од најисплативијих видова телевизијског формата у којима се не обазиру на границе које постављају етички кодекси, али ни законске регулативе. Јасно је да публика ријалитије није измислила, али је једнако јасно да ријалитији без публике не би постојали, бар не у оволиком броју.

Моћне телевизијске куће у земљи, предвођене телевизијама Пинк и Хепи, све се чешће и очигледније оглушују о моралне стандарде и границе пристојности. Још већи проблем настаје када тела задужена за праћење и спровођење постојећих закона не реагују на њихово кршење.

Социолог масовних медија Душан Ристић за Журналист каже да ситуацију трагичном чини то што публика често упада у медијску замку која користи децу као мамац.
„Данас су медијске технологије и стратегије комуникације изузетно развијене и комплексне. То се посебно односи на разноврсне начине привлачења публике и постављање замки садржајем који врло често представља заједнички именитељ интересовања прилично хетерогене публике. Уопштено говорећи, променило се време у којем живимо, односно наши друштвени односи и начини на које су они представљени у медијима.Тако је и са програмима који у први план стављају децу, рачунајући на то да ће родитељи у првом реду, али и многи други бити заинтересовани да прате те садржаје.”

Ристић наводи да је стање друштва Србије које полазну тачку у овом случају налази у припреми деце за позив естрадних уметника последица хетерогености публике, где преовлађују они који не праве разлику између естрадних звезда и уметника. Управо из ових разлога, сматра наш саговорник, велика гледаност емисије добија смисао.


ХАНИ БУ БУ И ДА ЛИ САМ ЛЕПА?o-honey-boo-boo-facebook

Емисије које у основи свог постојања имају малолетнике нису ендемска српска појава. Деца широм света, путем бројних емисија, покушавају да постану нове мега звезде. Неколико таквих емисија поред своје гледаности, изазивају и бројне критике.

Амерички програм „Toddlers & Tiaras“ емитује се на каналу TLC и у њој родитељисвоје претинејџерске ћерке приморавају на фарбање косе, одлазак у соларијум, облачење неприкладних костима и наношење великих количина шминке како би однеле титулу најлепше девојчице.

Да ли је онда зачуђујући најновији тренд на јутјубу где девојчице, многе у претинејџерском узрасту, објављују снимке у којима анонимном аудиторијуму постављају питање: Да ли сам лепа или ружна?


Кад порастем бићу звезда

У међувремену, између спорова разних новинарских удружења, деца и даље остају Пинково благо и непресушни извор гледаности од којег не одустају. Рашчланити програм и услове ове емисије је прилично лако, с обзиром на то да су правила транспарентна, што доводи до закључка да овакав концепт програма заправо никоме не смета. Пре свега, потенцијални учесници, односно њихови родитељи упознати су са уговорима који се морају потписати уколико се остваре полуфинални и финални резултати.

У уговору стоји да је такмичар дужан да испоштује све његове аспекте и свака неправилност захтева новчану накнадну у износу од 100 хиљада евра. Услови који би требало да се поштују, по ономе што захтевају тешко да одговарају малолетној особи која још увек иде у основну школу или вртић, али докле год доносе профит, одредбе уговора се неће мењати. Како су такмичари малолетна лица, а по Закону она морају имати своје законске заступнике, односно у овом случају родитеље или старатеље, њихова имена се налазе на подножју папира са поменутим условима. Оваква ситуација доводи до закључка да родитељи свесно пристају да своју децу укључе у естрадну машинерију.

Журналист је покушао да разговара са родитељима деце која су учествовала у емисији. Двоје родитеља са којима смо успели да ступимо у контакт ипак нису били вољни да дају изјаве након што им је предочена проблематика којом ће се текст бавити и конкретно питање о томе да ли су свесни да емисија у којој је њихово дете учествовало излази изван законских оквира.

Соцолошкиња породице, Јована Чикић каже да се овакав став заузима из простог разлога што се ова питања перципирају као директан атак на родитељство. Чикић верује да се корен овога налази у стилу васпитања детета, а да сваки родитељ као индивудуа има свој модел за који верује да је исправан.
„Не треба да заборавимо да различити родитељи у васпитању своје деце полазе од различитих вредности. На основу њих, формирају одређене циљеве, пројекције о томе какво дете треба да буде ишта треба да буде. У складу са тим, родитељи се труде да обликују и спроводе одређене васпитне стилове. Већина родитеља ипак тежи да њиховој деци буде боље него што је њима. Да ли то значи да ће учествовање или гледање Пинкових звездица бити део или чак врхунац родитељске и дечије свакодневице, ствар је избора. Тај избор често је заснован на процени доступних ресурса у родитељству који могу да буду ангажовани како би се остварио бољитак детета и породице у целини. Проблем настаје онда када нема алтернативе на путу остваривања таквог циља.”

Идеалан приказ целокупне ситуације изгледао би овако: Пинк има право да уређује своје производе докле год они не прелазе границу регулативе. Уколико се то догоди РЕМ би морао да реагује одмах. Уколико самостална реакција изостане, а успут се побуне друга тела контроле новинарског рада у земљи, пре свега медијска удружења, реакција би морала да постоји. Чак и да се ствари одиграју тако да опет наступи тишина, трећи и последњи слој контроле телевизије јесте публика која ће постати свесна проблема и одговорно одиграти своју улогу.

Међутим, пракса нам показује да овај идеалан начин нема подударности са реалним стањем ситуације. Пинк производи, РЕМ ћути, родитељи пристају, удружења се буне, публика тапше. Поставља се питање, где је граница коју држава треба да постави како би спречила евентуалну злоупотребу деце која се свесно гурају низ ружичасти музички тобоган?