Година културе – судбина Кинеске четврти

Простор између Дунава, Лиманског парка и студентских домова на Кеју, некадашњи комплекс фабрике „Петар Драпшин“, а данас познат под називом Кинеска четврт је у свом постојању прешао занимљив пут. Од предратне индустријске зоне, преко гомиле празних, оронулих зграда, а најзад до места где је од пре неколико година, у тим истим старим фабричким халама своје уточиште нашла новосадска алтернативна сцена. Места као што су „Firchie Think Tank Studio“, „The Quarter“ и „СКЦНС Фабрика“ постала су стална адреса одржавања концерата, изложби, трибина, представа и журки које се не могу видети или чути на много других места у граду.

Текст писали Милован Николић и Никола Јекић

Ова својеврсна културна револуција Кинеске четврти није прошла незапажено од стране градских власти и у светлу пројеката „Нови Сад европска престоница културе за 2021. годину“ и „ Нови Сад еропска престоница младих за 2019. годину“, из градске власти су одлучили да се крене у реконструкцију овог дела града. Да се таква одлука донесе допринела је и одлука „Завода за заштиту споменика културе“ да од априла ове године некадашњи фабрички комплекс  „Петар Драпшин“ више није под заштитом као културно добро.

ОХРАБРУЈУЋЕ НАЈАВЕ И РЕАЛНЕ БРИГЕ

Урбанистички план је стајао на јавном увиду до краја децембра, а њиме је предвиђено да се поруше најоштећенија зона зграда уз Дунав и на њиховом месту да се саграде нове, уз реновирање још неколико мање оштећених хала. Међутим, план још није коначан, а по њему је предвиђено да и неке зграде у употреби, као што је она у којој је клуб „The Quarter“ могу да буду порушене. Ипак, охрабрујуће могу бити најаве урбаниста пројекта да се намене зграда не би значајно мењале.

„Цела четврт треба да буде креативни дистрикт Новог сада који ће на различите начине развијати креативне потенцијале локалне заједнице. Базирамо се на креативним индустријама које обухватају културу, али и ИТ, адвертајзинг, могу дизајн и архитектуру. Објекте јошнисмо просебно профилисали чему ће који тачно бити намењен“, за Журналист каже главни урбаниста пројекта Дарко Полић.

Из градске управе кажу да би идеалан рок за завршетак радова (под чиме подразумевају оспособљавање зграда, а не почетак активности у њима) био крај 2020. године. Вредност пројекста је процењена на 16 милиона евра, од чега би половину обезбедио град, уз помоћ покрајине, државе или фондова Европске уније, док би другу половину дали приватни инвеститори. У плану је, изненађујуће, остављено простора и за ову могућност, да и приватни инвеститори добију власништво или закуп над новим објектима које ће сигурно бити изграђени са дунавске стране.

„Постоји могућност да се неки од тих нових објеката преда некоме на коришћење уз дугогодишњи уговор или евенутално прода. Међутим, то за сада остаје само као могућност. План радимо са потребама које имамо сада, и не знамо шта ће бити у будућности. Град мора да процени да ли су те потребе задовољене и на основу тога треба да донесе одлуку“, каже Полић и додаје како не постоји могућност да овај део града постане још једна приватна стамбено пословна зона, чега се многи прибојавају.

Простор Кинеске четврти данас обухвата 3,4 хектара, а у које је урачунат и „Чешки магацин“ који је физички одвојен од ње студентским домовима. На њеном тлу налазе се стари индустријски објекти које су градски урбанисти окарактерисали као запуштене и у генерално лошем стању, иако се њима делатност потпуно променила у последњих десет година. По плану, биће срушена 3 од постојећих 14 објеката, и предложено је да се на њиховим местима направаве или зелене површине или нови објекти који би по својим стандардима задовољавале потребе будућих корисника. Што се тиче осталих, дошло би до реконструкције њихових инфраструктура, али на тај начин да се задржи индустријска арихтектура целокупног комплекса.

У анализи простора Четврти, градски урбанисти су оценили да је ово најбоља локација за развитак креативног дистрикта Новог Сада. У тексту анализе још стоји да је ово добра прилика за отварање нових радних места: „Постоји могућност за развој економија у домену креативних и културних индустрија, уметности и занатства, односно туризма, угоститељства и забаве на овом простору. Основна вредност оваквог концепта је покретање малих послова у циљу подизања опште предузетничке климе и броја радних места у Новом Саду, привредно значајно ослабљеној средини. Простори и објекти Кинеске четврти, као једне од ретких целина очуваног индустријског наслеђа града, добро су окружење заотврање нових радних места, развијање друштвеног активизма, али такође и значајан полигон за развој савремених грана уметности које би адектватно подржале кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе 2021. године.“

КАНЦЕЛАРИЈЕ И КУЛТУРА

Ипак, разлога за сумњу има. Како кажу из Друштва архитеката Новог Сада (ДАНС), план осликава званичну намену да се од старог комплекса „Петар Драпшин“ направи креативни дистрикт, али да у њему има неколико проблема. „Први проблем је то што се наводи како ће простор бити намењен креативним економијама, а да се тај појам нигде не дефинише. Стиче се утисак да су преузети неки помодни појмови веома вољени међу политичарима јер имају велик пропагандни капацитет. У делу плана где се дефинише намена будућих објеката се често појављује формулација „објекат је намењен култури, пословању, туризму, угоститељству и слично“, што значи да би сви потенцијални закупци могли да бирају између тих делатности и потпуно изоставе културу“, каже урбаниста Алекасандар Беде из ДАНС-а и додаје како би било штета када би велики играчи истисли мале, већ постојеће заједнице у Кинеској четврти и од ње направили пословни дистрикт, што план и дозвољава.

фото и препорука: masina.rs

У плану стоји да ће се један од већ постојећих објеката реконструисати и претворити у канцеларијски простор, док би осталих десет објеката било намњењно за културу, туризам, забаву, угоститељство, предузетништво и слично. Тренутно највећи објекат од 3000 квадрата претворио би се у телевизијски или филмски студио, док се оставља могућност да буде намењен за неку занатску радњу или креативно стваралаштво. Могућа је и изградња још три објекта која би служила ITсектору и образовању у сличним делатностима.

Садашњи становници Кинеске Четврти из Студентског центра Новог Сада (СКЦНС) кажу да је највећи проблем са тамношњим просторима недостатак озбиљне инфраструктуре, и како треба бити паметан и уложити средства на прави начин. „То је најболнија тачна. Дакле, потребно је средити канализацију, стурују, изолацију, уличну расвету и повећати број контејнера“, каже Игор Тодоровић и закључује да ће се, уколико се средства уложе на права места,  створити одлични предуслови за рад културних организација које ће моћи квалитетно да реализују пројекте.


Празне бараке у близини Друштвеног центра запалиле су се у октобру, пожаром захватајући просторије ДЦ-а који је, барем привремено, престао са радом.


Тодоровић и додаје како је веома битно да Кинеска четврт задржи свој садашњи шмек. „Надамо се да се четврт неће комерцијализовати и да ће у њој свој дом наћи људи сличних схватања нашим“, рекао је он подсетивши да је СКЦНС пре неколико година покренуо иницијативу да се цела Четврт заштити и препозна као Арт Кварт с обзиром на сјајан потенцијал.

ПР Културног центра Новог Сада (КЦНС) Дарко Вуковић каже како је овај концепт изградње Кинеске четврти добар. „Нови Сад јесте престоница културе, тако да већ и треба да се понаша у складу са тим. Град је дао простор Четврти разноразним иницијативама и суграђанима који већ раде неке културне и привредне пројекте. Те две ствари треба да се повежу и мислим да је ово добар начин да се то уради“, оцењује Вуковић.

Остаје питање – ко ће имати могућност да добије простор у новим објектима? По речима Дарка Полића тај проблем ће се решити оснивањем посебне комисије, састављене од релевантних и независних стручњака, који ће одлучивати о томе ко ће бити нови станари Кинеске Четврти. Ово је посебно битно зато што је у плану да се простор издаје по субвенционисаним ценама, односно да закупци простор плаћају не само новцем, него и квалитетом свог програма.

С обзиром да ће половину средстава за реконструкцију простора дати приватни инвеститори, питање је како ће град успети да привуче толики новац, и шта ће понудити за узврат. Чињеница је да у анализи урбанистичког плана стоје набацане разнолике намене за објекте у Четврти и да је остављена могућност продаје тих објеката приватним лицима. Све овомогло би да значи улазак приватних интереса на простор који је тренутно јавни и у власништву града.

Крајња судбина Кинеске четврти још увек се не зна. До 30. децембра планови су били на јавном увиду, а грађани и удружења су имали право да изнесу своја мишљења и примедбе у вези са њим. Након тога, све примедбе ће бити узете у обзир и размотрене у склопу плана изградње. Како ће тачно изгледати Четврт и ко ће у њој остати и доћи након изградње, знаће се пошто Скупштина Града усвоји коначни план.