Трампе, Србине…?

Тог 8. новембра Доналду Трампу су се догодиле две ствари. Постао је нови председник Сједињених Држава, а одмах затим је проглашен и за највећег Србина, барем међу Американцима.

Свакако, уз Брегзит, био је ово вероватно највећи политички догађај године који је са пажњом пратила цела планета. Тако је, у тамо некој Србији, победа републиканца дочекана уз поклике. Нови амерички председник решиће све проблеме које Србија има, а ни Клинтонове нећемо поново гледати. На страну то што је у питању „бивши“ расиста, мизогиниста и национал-шовиниста. Имамо их и овде сличних. На неколико дана, главна тема у Срба била је ренесанса односа са САД.

КАДА ЈЕ ДОШАО ОН

Српски политичари са одушевљењем су причали о победнику. Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ који је током целе изборне кампање подржавао Трампа, прокоментарисао је за медије да је пресрећан, након што су резултати постали познати. „Видећемо како ће се његова победа одразити на Србију, али сада је важно да је ону караконџулу Хилари Клинтон бацио у септичку јаму“, рекао је Шешељ Информеру тог постизборног јутра. Подсетимо, шеф радикала је још у августу ове године позвао Србе из САД да свој глас дају Трампу „искреном и часном пријатељу Србије који ће донети мир“. Ништа мање срећан није био ни председник Николић који је рекао да „Трампову победу на изборима није очекивао само онај ко иде затворених очију кроз живот“.Изгледа да је била потребна само промена председника Америке да би Николић и Шешељ поново имали истоветне погледе о нечему. Такође, Николић је рекао да ће се будући председник сигурно одазвати његовом позиву да дође у Србију. Зашто се политичари толико ослањају на њега, иако је Србију поменуо само једном током целе своје изборне кампање, и то да демантује чувени Недељников интервју?

Изгледа, једна од оних особа „што затворених очију иде кроз живот“ јесте и наш премијер. Он је, наиме, отворено подржавао Клинтонову током целог изборног процеса, чак учествујући у активностима Клинтон фондације. Он је 18. септембра у емисији „Око“ на РТС-у рекао како нико са сигурношћу не може да му гарантује како Хилари неће бити председник и како његова опција јесте Хилари „зато што је паметан“. Како каже – „Шта ћемо да радимо ако победи Хилари, па да треба да водимо земљу против које Америка води спољну политику“. Ипак, на изненађујућем (по њега, мада и по цео свет) крају изборне трке, уз честитке, Вучић је изјавио како ће „његов добар пријатељ“ Рудолф Ђулијани (који је подржао „Београд на води“)  бити важан део нове америчке администрације. Иначе, Ђулијани, бивши градоначелник Њујорка, републиканац и један од кандидата за новог држаног секретара, током 2012. је боравио у Србији као плаћени саветник Александра Вучића, тада кандидата за градоначелника Београда. Том приликом, по свом признању, он је, знајући да се налази са политичким лидерима који су некада били савезници Слободана Милошевића, изјавио како је бомбардовање Југославије 1999. године било оправдано. Ђулијани је једна од републиканских опција за државног секретара.

Ништа мање трампофиличне нису биле ни Двери, када је Бошко Обрадовић на конференцији за медије изјавио „своје саучешће Влади Републике Србије на губитку Хилари Клинтон“, додајући да држе Трампа за реч да ће се побољшати односи САД-а према Србији, иако он то званично ниjeдном током кампање није рекао.

Заправо, Трамп и његов штаб су се само два пута осврнули на Србију током кампање. Први пут учинили су то да демантују интервју у Недељнику у коме се наводно извинио Србима због бомбардовања 1999. године. Други пут то је било када се појавио аудио запис у коме републикански лобиста Роџер Стоун критикује Клинтонове због „узимања два милиона долара од Србије како би се српски председник срео са Бараком Обамом“. Са друге стране, Хилари није помињала Србију у својој кампањи.

Где леже наде да ће Трамп да спаси српску политику, не говори нико, а вероватно и не зна нико.  Можда, не знајући чему да се окрену, растући тренд трампоманије власт види као оружје којим би се обрачунала са страним плаћеницима који заустављају напредак Србије.Он је онај Домановићев странац  ког наша политика види као спас од других спољних недаћа, само из разлога шго не знају шта је његов циљ. Сви знамо како се „Вођа“ завршава, народ је остао изгубљен.

Амбасадор САД у Србији, Кајл Скот изјавио је 9. новембра за Б92 да се политика Америке у Србији не мења. „Спољна политика води се на основу државних интереса и не верујем да су се ти интереси променили зато што ће неко други спавати у белој кући“, рекао је Скот Блицу,  не желевши да коментарише да ли га је овај резултат изненадио или не.

КАДА ДОМАЋИ МЕДИЈИ БИРАЈУ

Ни домаћи медији нису били ништа мање екстатични. Како је написао Слободан Антонић за Нову српску мисао, таблоиди су преко ноћи прешли са дотадашњих главних наслова, где су предњачили атентат на Вучића и рушење Владе, на „Ура Трамп“.Прорекао је Информер тог дана и помирење са Америком и да ће Он Србији припојити Републику Српску. Српски Телеграф  причао је о Трампу који враћа Косово, док је Курир отишао корак даље, прогласивши га Србином.

Ситуација се није мењала ни наредних дана. Писало се о побољшању односа са Русијом, о доласку руског и америчког председника у Београд, као и о Трмаповој „вези“ на Балкану, његовој словеначкој жени Меланији Трамп. Неки медији су овај догађај подигли на потпуно нови ниво. Курир је 11. новембра уз своје издање на поклон давао постер са ликом Доналда Трампа, док је Информер поставио билборде са порукама честитке победнику избора.  Окривио је Трамп, по њима, и Сороша и Ротшилда и Рокфелера за ширење хаоса по Србији.

Очекивано, с обзиром на то које презиме носи, Хилари није уживала велику подршку српске јавности, па ни медија. Сем премијера, нико са политичке сцене није изразио свој оптимизам по питању њене победе на изборима. Иако начелно антизападно оријентисан, Информер је у оној специјалној прилици премијерове посете Вашингтону пренео речи хвале Била Клинтона упућене Александру Вучићу због одласка у Сребреницу. Најближи подршци Хилари био је Драган Шутановац који је рекао како не би желео да се изјасни по питању победника, али да му се чини да је победа демократске кандидаткиње реалнија.

Међу штампом, било је и примера објективнијег приступа теми. Дневни лист „Данас“ је тог дана објавио текст у коме се позабавио реалним утицајем исхода избора на спољну политику и вредност долара. „Политика“ је имала сличан приступ, уз опаску да Путин можда отвара шампањац над оваквим резултатом.

VOX POPULIST

Ништа мање Трампу нису били наклоњени ни становници Србије. На јутјубу су се појавиле и четничке песме у којима „њујоршки војвода шири Србију преко Дрине“ и „решава се муслимана“, а чуле су се те исте песме и у Скупштини Србије када их је пуштао лидер радикала на топлом дочеку шефу делегације ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта. Поред, тога, на сајту worldwide.vote где су сви становници планете могли да „дају“ свој глас неком од кандидата на изборима, Доналд Трамп је победио у Србији са огромних 93% освојених гласова, на бирачком телу од седам и по хиљада људи.

Са друге стране, политички аналитичар Бошко Јакшић је за Радио Слободна Европа изнео своје сумње да се победа Трампа у Србији првенствено слави због емотивног реваншизма и недостатка реалности. „Срби то доживљавај као освету Хилари и Билу Клинтону који је, као, отео Косово и направио NАТО државу“, рекао је Јакшић додавши да то сматра бесмисленим. Такође, он је додао да је донекле добро што поимање  позиције председника Сједињених Држава више неће носити негативне конотације  као што је то до сада било.

Надежда Миленковић се у својој колумни на сајту „Пешчаник“ запитала како је то Трамп постао Србин. „Како смо од демонстрација против недемократског вође тако брзо стигли до демонстрација љубави према њему сличнима? Како смо од: Слобо Садаме, зачас прешли на: Путине Србине, а сада и наТрампе Србине“, написала је она.

Биће интересантно видети кога ће нови председник поставити за свог саветника за спољну политику, и колико ће заиста испунити нереална очекивања српских политичара и њихових медија. Клинтовови ће се лако заборавити сада када је ту, како таблоиди јављају, неко фантастичан и потпуно другачији од других, што је за њих нови председник САД. Можда ће овај Вођа имати слуха (и вида) за Србију.