Индијско кравље лудило

Један од „оних“ података које носимо из детињства, попут тога да Французи једу пужеве и да су египатске пирамиде градили робови, јесте тај да су краве у Индији свете животиње. Слике и приче попут оне великог југословенског путописца Пере Златара о кравама које безбрижно заустављају и најгушћи саобраћај – често би се заустављале на томе. Са друге стране ове анегдоте крије се често неиспричана прича – она у којој је крава у Индији, ни крива ни дужна, већ два века симбол поделе на хиндусе и „друге“. У протеклих неколико година јачања хинду национализма, а нарочито након победе националистичке БЈП (енгл. Bharatiya Janata Party) 2014. године, више од десет људи убијено је од стране такозваних крављих заштитника – некада само зато што се „сумњало“ да превозе кравље месо или су то некада радили.

A non-proofread English version of the article


Септембар 2015, север Индије – група људи окупља се испред куће педесетогодишњег Мухамеда Аклака, тражећи да уђе у њу и провери да ли породица једе кравље месо. Раније тог дана комшија оптужује Мухамеда да му је овај украо и заклао краву. Породица одбија да их пусти у двориште. Убрзо потом, два младића улазе у хиндуистички храм где објављују да је породица муслимана украла, заклала и појела краву. Те вечери, руља наоружана шипкама и камењем, упада у кућу, буди укућане и извлачи их на улицу. У фрижидеру проналазе месо, за које породица тврди да је јањеће. Полиција стиже сат времена касније, отац је већ мртав, а његов двадесетдвогодишњи син у тешком стању.

Март 2016, исток Индије – тела двојице муслимана, сточних трговаца нађена су обешена о дрво крај пута који води ка граду у коме се тих дана одржава вашар стоке. Полицијска истрага показује да су пре вешања пребијени до смрти. Једна жртва је петнаестогодишњак. Волови које су водили са собом су нестали, а сељани причају да се три месеца раније у селу дизала бука око наводног једења говеђег меса.

Април 2017, север Индије – педесетпетогодишњи млекар Пелу Кан и шесторица рођака враћају се са вашара стоке, у камиону који превози краве и биволе. На аутопуту их зауставља група од две стотине крављих заштитника. Кан им показује папире о продаји и куповини стоке у којима стоји и то да су краве намењене за мужу. Руља цепа папире и напада муслиманске трговце. Убијају Кана, а остале остављају са тешким повредама.

Ово су само неки од примера убистава. У претходне две године убијено је више од десет људи и забележено на десетине напада. Извештај Human Rights Watch-a из априла показао је забринутост  за сигурност мањина у Индији и позвао власти да активније раде на откривању и привођењу починилаца. Најновији пример је убиство двојице муслиманских мушкараца у Асаму првог маја, на крајњем истоку Индије, што представља први такав случај у овој индијској држави.


ТИРАНИЈА КРАВЉИХ ЗАШТИТНИКА
Поред муслиманске вероисповести жртава, овим нападима је заједничко то да су их извршиле групе директно или индиректно повезане са локалним друштвима за заштиту крава. Овакве волонтерске организације (хинди: Gau Raksha Dal) нису нова појава у Индији – прве су настале у другој половини 19. века – као што то није ни насиље у име заштите, великом броју хиндусасвете, краве. Сукоби поводом убијања ове животиње тако су довели до смрти више од стотину људи у религијским нередима између хиндуса и муслимана 1893. године. Током нереда 1966. испред зграде Парламента, када је тражена потпуна забрана клања крава. Штрајкови глађу, петиције и предлози закона обележили су наредне деценије, да би почетком ове дошло до новог циклуса насиља. За разлику од претходних случајева, сада између власти и екстремиста, у идеолошком погледу, нема много разлике.

фото: Ројтерс / Џитендра Пракаш

Када је Нарендра Моди, из редова БЈП постао премијер маја 2014, то је био први пут након 1984. да је једна индијска партија добила апсолутну већину у Парламенту и први пут да се у таквом положају налази хиндунационалистичкаБЈП. Наступајући талас религијског тријумфализма донео је са собом нове и оштрије законе за заштиту крава и њихово одлучније спровођење. Упоредо са овим, растао је и број група крављих заштитника које би све чешће узимале закон у своје руке, злостављајући или убијајући људе које сумњиче за кршење закона – државних или оних религијских – у очима многих Гау Ракшака разлике не би требало бити.

Закони о заштити крава већ су били на снази у 24 од 29 индијских савезних држава
– у само њих пет, махом на североистоку земље, клање,
дистрибуција и прехрана говедином нису одређене законом.

Колико је за кравље заштитнике ситуација једноставна показује изјава Павана Пандита, председника најбројније Гау Ракша организације: „Наша земља подељена је на два Барата (прастари назив за Индију): један где стоје људи попут мене, такозвани радикални Хиндутва људи и, са друге стране, људи који не деле нашу идеологију“, додајући брзо да организације попут његове нису ни антимуслиманске ни антиделитске.

Најпроблематичнији део једначине чине повлађивачке и неискрене изјаве поводом убистава од стране политичара из владајуће партије, када их уопште има, дајући подстрек насилничким групама. Након убиства Пелу Кана на аутопуту, министар за мањине из редова БЈП изјавио је да убиство није планирано, већ да је „несрећан инцидент” и да су крављи заштитници одрадили добар посао у спречавању кријумчарења крава, али да су „бруталним пребијањем“ прекршили закон. Премијеру Модију биле у потребне две недеље да се огласи о убиству Мухамеда Аклака и званично осуди убијање. Иронично, истог дана у северној држави Џаму, муслимански посланик нападнут је у скупштини те државе од стране груше посланика БЈП-а – зато што је на приватној прослави служио говеђе месо.

Заштита крава у модерној Индији је постала врста смртоносне и дискриминаторне политике. Насиље у име заштите је постао званични крвави спорт хинду десничара.
–Мукул Кесеван, индијски историчар, писац и политиколог

АКО ВАМ ЈЕ КРАВА МАЈКА
Бес Гау Ракшака однедавно се почео окретати и ка Делитима, најсиромашнијој и најугроженијој групи у Индији. Некада називани Недодирљивима, због послова којима се баве, а који су сматрани нечистим, једно од традиционалних задужења ове индијске касте је одлагање лешева крава са улица. Они вековима сакупљају лешеве, скидају кожу и продају је кожарима, а месо прослеђују месарима, традиционално муслиманима, кремирајући остатке животиње.

Међутим, у протеклих годину дана забележено је више напада на припаднике ове касте – у државама такозваног „крављег појаса“, на северу Индије, где се одвија 63 одсто насиља над Делитима, као и суседним државама Пенџаб и Гуџарат. Управо је у Гуџарату, где је убијање краве законом забрањено и где постоји преко 200 Гау Ракша организација, дошло до најзапаженијег напада када је група крављих заштитника оптужила четворицу делитских младића да су убили краву са које су скидали кожу (иако се касније показало да је крава већ била мртва). Са младића су скинули одећу, везали их за џип и тукли челичним шипкама, потом их превезли у други град, опет пребијали и напослетку предали полицији.

Најмање три оваква инцидента догодила су се у претходна два месеца у овој области. Пре су такозвани крављи заштитници нападали оне који су умешани у клање крава, али су сада почели са нападима на Делите који представљају лаке мете за показивање храбрости и разметање.
– Каушик Парамар, шеф fact-finding тима за напад на Делите у Гуџарату

Пребијање је забележено камером и постављено на Јутјуб где је клип постао виралан, након чега су уследили вишемесечни протести Делита у Гуџарату, највећи у претходних тридесет година. Током протеста забележен је покушај самоубиства дванаесторице Делита, од којих је један био успешан. У знак протеста против дискриминације и напада, неки Делити одлучили су да престану са уклањањем лешева преминулих крава поручујући властима и крављим заштитницима: „Ако је  крава ваша мајка, зашто је ви не сахраните?“

СА МАРГИНА У МЕЈНСТРИМ
Када је у марту, након велике победе БЈП-а у држави Утар Прадеш, премијер Моди на место првог министра те савезне државе поставио четрдесетчетворогодишњег хинду свештеника Јогија Адијаната,најпознатијег по својим шовинистичким изјавама. У хистерији насталој 2014. поводом мешовитих хинду-муслиманских бракова изјавио је да „ако они узму једну хинду девојку, ми ћемо узети стотину муслиманки. Ако убију једног хиндуса, биће стотину муслимана које ћемо“, на шта је руља коју је окупио викала „убити“. Наредне године најавио је да ће „првом приликом поставити статуе хинду богова у свакој џамији“. Исте године је током телевизијског програма позвао је мањине да „не убијају никога и да живе у миру, концентришући се на напредак“, додајући „ако не остану мирни, научићемо их како да остану мирни… На језику који разумеју.“ Познат је и по сексистичким изјавама, а недавно је привукао пажњу јавности када је подржао Трампов покушај забране улазака држављана седам муслиманских земаља у Сједињене Државе.

премијер Нареднра Моди и Јоги Адијанат

Стога не треба да чуди шок који је уследио након постављања Јогија на чело Утар Прадеша – савезне државе са 204 милиона становника (само три милиона мање од Бразила) у којој живи скоро 40 милиона муслимана. Управо они су се нашли на удару прве одлуке Адијаната као министра – обрачуном са индустријом меса и затварањемкланица које су једини извор прихода и традиционална делатност многих муслиманских породица. Затворене су не само кланице у којима се прерађивала говедина и месо бивола, већ и радње у којима се продавало пилеће и козије месо. И док државне власти тврде да је затварање усмерено против клаоница и радњи умешаних у трговину говедином, трговци месом, који су у априлу ступили у штрајк, тврде да се радње затварају под изговором „техникалија“, јер се у њиховим радњама не продаје говедина.

Постављање Јогија на чело највеће и политички најзначајније индијске државе, поред забринутости мањина и секуларних хиндуса, представља и снажан сигнал свим члановима БЈП – да се екстремизам толерише и да је пожељан уколико желе да напредују на партијској лествици. Јогијев избор такође представља охрабрење већ постојећим екстремнодесничарским Хиндутва елементима унутар партије, а таквих је на претек.

КАКО БИТИ ДОБАР ИНДУС
Идеја о јединственој индијској нацији релативно је нова. Корене има у текстовима Вира Саваркара из 1923. у којој на питање „Ко је Индус?“ одговара религијом, односно дефинисањем религијских граница као националних, одређујући муслимане и хришћане као странце у хинду домовини. Две године потом оснива организација РСС (Rashtriya Swayamsevak Sangh) посвећена претварању Индије у „хинду нацију“. Као одговор на британско виђење индијског мушкарца као слабог и феминизираног, организације РСС на локалу, којих данас има преко 50.000, добијају задатак да изграде „мужевне хинду мушкарце“ кроз стриктну дисциплину, јавне радове и борилачке вежбе.

Чланови РСС током марша 2014. године – фото: Санџив Гупта / ЕПА

Из овог Хиндутва покрета изродила се 1980. године и данас владајућа БЈП, која је потом окупила широк спектар хинду националиста, од умерених до екстремних. Разлике унутар БЈП први пут у дошле до изражаја у периоду од 1998. до 2004. године када је премијер Индије по први пут био неко из те партије. Атал Бихари Ваџпаји имао је тада тежак задатак да као вођа коалиционе владе испуни захтеве својих коалиционих партнера и удовољи тежњама својих идеолошких ментора из руководства РСС. Ваџпаји је чак покушао да смени Нарендру Модија, тада првог министра Гуџарата, због његовог удела у нередима у тој држави 2002. током којих је убијено преко две хиљаде људи, махом муслимана.

Сада премијер Моди и Хиндутва елементи унутар БЈП имају одрешене руке. Национал-шовинистичка карта у комбинацији са растућим економским индексима представља тренутно незадрживу снагу на индијској политичкој сцени, а аналитичари им предвиђају победе и у наредном циклусу регионалних избора, као и победу на генералним, који су заказани за 2019. годину. Унапређење Јогија, којег већ називају Модијевим политичким наследником, померило је политичко тежиште на забрињавајуће десну страну. Наступајуће „кравље лудило“ представља непосредну опасност за животе многих муслимана, Делита, хришћана, али и свих оних чија веровања и ставови нису у једнакости оних на власти.

Даље јачање нетолерантне и надасве искључиве струје Хиндутва национализма – у тако разноврсној земљи као што је Индија, која има двадесет три званична језика и преко двеста милиона становника који нису хиндуси и која ће кроз неколико деценија бити најмногољуднија на планети; држави највећем увознику оружја која се налази у два хладна рата са својим суседима Кином и Пакистаном и једном рату против сопствених грађана муслимана у региону Кашмир, а која поседује нуклеарно оружје – јесте тренд који може представљати претњу по све.