Стари див на умору

Протекли самит Покрета несврстаних протекао је без велике помпе пропраћен штурим агенцијским вестима, подсећањем на дане старе славе и многобројним анализама којима је заједнички садржалац закључак да су ти дани славе сада већ давна прошлост. За разлику од 35 председника, колико их је било на претходној конференцији у Ирану, сада је на венецуеланско острво Маргарита допутовало само њих 8. Али то и даље није најгора вест, представник најбитнијег члана ове асоцијације индијски премијер Нарендре Модија је уз неубедљиво оправдање „да има других обавеза“ прескочио да се појави на овом скупу и тако указао на две ствари: Несврстани више ни на папиру нису оно што су били и Индија се, спољнополитички, креће у новом смеру.

Покрет несврстаних је основан на Београдској конференцији 1961. године. Оснивачи су били Јосип Броз Тито, индијски премијер Џавалхала Нехру, египатски председник Гамел Абдел Насер и председник Индонезије Сукарно. Покрет има 120 чланица и 15 посматрача, које окупљају више од половине светског становништва. Покрет је до сада имао 17 конференција, док се последњом суштински значајном сматра она из 1979. у Хавани. Основани су са циљем да се боре за интересе мање развијених земаља а против империјализма, колонијализма, неоколонијализма и блоковских подела.

nam1-jpg_443611099

ЊУ ДЕЛХИ ДО ВАШИНГТОНА
Добар део високих представника који се нису појавили у Венецуели као разлогсу навели напету политичку ситуацију у тој земљи, где је инфлација одавно двоцифрена а несташице основних животних потребштина, укључујући и храну, постају све чешћи. Ипак тамошњи председник Николас Мадуро, чију власт је Организација америчких држава означила као „репресивну и аутократску“, је на организацију ове конференције потрошио више од 120 милиона долара и тиме стање у држави довео до тачке пуцања. Али за премијера Модија ово не може бити прави разлог. Индија је крајем педесетих и почетком шесдесетих година, на челу са Нехруом,била један од оснивача Покрета несврстаних и управо је несврстаност уграђена у темеље индијске спољне политике коју је пропагирала до 2014. године владајућа Конгресна странка (чији је дугогодишњи председник био управо Нехру). Са променом власти и доласком Модијеве партије, Баратија џаната (Индијска народна партија), Индија заузима прозападни курс, који се првенствено заснива на приближавању САД-у што се манифестоваоло прво у позиву Бараку Обами да присуствује традиционалној паради поводом Дана републике а затим и у потписивању билатералног Меморандума о логистичкој размени (Logistics Exchange Memorandum of Agreement) према коме ће војске ове две државе у будеће много ближе сарађивати. Осим тога, Индија у последње две године све ближе сарађује и са другим савезницима Америке у региону, попут Аустралије, Вијетнама и Јапана, а све са једним циљем − како би сузбила вртоглави раст утицаја Кине у Азији. Оваква реална претња испред индијских врата је била више него довољна да се Моди де факто одрекне Нехруове филозофије несврстаности, не само због тренутне геополитичке ситуације у Азији, већ и зато што су Несврстани у последњих четврт века доживели вртоглави пад.

A general view shows, presidents, foreign ministers and delegation members attending the 17th Non-Aligned Summit in Porlamar, Venezuela September 17, 2016. REUTERS/Marco Bello
Самит у Венецуели, септембар 2016. / фото: Ројтерс

Нестанком блоковске поделе Покрет је изгубио своју основну сврху, али је, на нешто измењеним темељима, наставио да постоји и пропагира своју политику „мирне коегзистенције међу народима“. Ипак. нестанак Совјетског савеза са светске сцене није ни једини, ни најбитнији фактор који је утицао на овакво стање у Покрету несвртаних, већ су проблеми били (и остали) структурални. Ова мултилатерална асоцијација држава, никада није успела да постане и организација, што би значило да су њене чланице често само формално биле део Несвстаних, а са друге стране врло блиско сарађивале, као на пример Куба са СССР или Латиноамеричке државе са САД, са неким од супротстављених политичких блокова, или како каже угледни индијски колумниста и председник Карнеги Индија Раџа Мохан: „Није крај хладног рата учинио Покрет несврстаних ирелевантним. Покрет је био нефункционалан још много пре тога. Никада заправо није успео да хармонизује политичке и економске интересе толиког броја различитих држава. Реторика са краја седамдесетих када је Куба заговарала став да су социјалистичке земље природни савезник несврстаних су направиле поделу међу чланицама покрета, а каснија дешавања осамдесетих као што су: Ирачко-ирански рат, Вијетнамска интервенција у Камбоџи и Совјетска окупација Авганистана само су додатно продубили тај раздор. Од тада Покрет несврстаних није успео да се опорави.

ГДЕ ЈЕ ТУ СРБИЈА?
Југославија је имала грандиозан почетак у Несврстанима као једна од држава оснивача покрета и дуго је важила за једног од водећих чланова. Међутим, после избијања грађанског рата 1991. године, маневрима и лобирањем муслиманских држава (пре свега Ирана), Југославија је искључена из пуноправног чланства у Покрету. Данас Србија има статус посматрача и њега користи, не толико због економских предности, које чланство у Несврстанима готово никоме више не доноси, већ пре свега због дипломатских бенефита. Ивица Дачић је дошао на протеклу конференцију у Венецуели и ту посету искористио да покуша да убеди остале државе чланице Несврстаних да не признају независност Косова у Уједињеним Нацијама. Ово је истакнуто као дипломатски задатак од највеће важности, и то са разлогом јер од укупно 86 држава које нису признале независност Косова 61 је чланица Покрета несврстаних, а једна од њих је и Венецуела, која као домаћин није допустила Косову да пошаље своју делегацију на конференцију. Глас Бутана или Уганде, бар у теорији, важи исто колико и глас Русије или Америке, и управо је због противљења земаља „трећег света“ процес признавања независности Косова у УН, претерано је рећи заустављен, али бар успорен.

Први самит Покрета одржан у Београду
Први самит Покрета одржан у Београду

Несврстани дуго нису били у центру интересовања српских политичара, али у светлу косовске кризе на тежи начин су морали да схвате да је корисно имати пријатеље широм света који можда неће увек гласати како то неке западне државе желе, ма колико они изгледали безначајни на први поглед.  Не заборавимо да су ове године дипломатски представници Косова били на самиту у Гвајани где су лобирали за признавање своје независности код Карипских држава. Када је дошлодо кризе Србија је почела много ангажованије да покушава да обнови нека стара и досада већ заборављена пријатељства са Несврстанима и као резултат такве политике успела је да 2011. године добије организацију догађаја који је обележио 50 година од оснивања Покрета на коме је присуствовало 113 делегација држава чланица.

Чланови и посматрачи Несврстаних данас
Чланови и посматрачи Несврстаних данас

Ипак, није све било тако помпезно као што се на први поглед чини. Са једне стране, због тога што Србија има статус посматрача, један од услова да добије организацију овог догађаја је био да се на њему говори само о економским темама, без политике, док су, са друге, у Београд долазили министри спољних послова, а не шефови дражава, због чега је скуп умногоме изгубио на значају, али је за српску страну због тога био баш онакав какав су желели да буде, из једног простог разлога − у оваквој конфигурацији скуп је прошао много прихватљивије у очима Запада. Скуп је свакако подсетио на славане дане Несврстаних и обиловао је обећањима и лепим жељама, али много даље од тога се није одмакло.

Традиционално добри дипломатски односи са земљама „трећег света“ свакако могу бити корисни с времена на време, ипак званични пут Србије иде ка Европској унији, што аутоматски поништава дубљу интеграцију у Покрет несврстаних, због чега се да закључити да је тај скуп ипак обележила ретроспектива, а не перспектива, како се у говорима већине политичара могло чути. Та перспектива Несврстаних, са ове тачке гледишта, није обећавајућа. Покрет се полако претворио у своју супротност, гломазан и нефункционалан скуп држава од којих је већина одлучила да се сврста у неки од блокова, са одсуством било каквог покрета међу њима. Једини трачак наде да ће идеја несврстаности моћи да (о)живи у будућности види се у томе да и униполарни свет полако нестаје и уступа место биполарном. У таквим условима су Несврстани оригинално настали, а можда ће у сличним успети да поново доживе стару славу, јер када се велики сукобљавају увек је потребно да се неко брине о интересима малих.