Трибина: Различитост мишљења или бирање страна

Да ли у домаћим медијима има простора за плурализам мишљења, или смо осуђени на бирање страна? Још важније, да ли о овој теми могу да разговарају три новинара са различитим погледима на одређене аспекте професије, али и друштва у коме живимо? На трибини одржаној у Медија центру Војводине, у оквиру четвртог рођендана Журналиста, кроз призму личног искуства, актуелних дешавања у Србији, али и америчких избора и медијске кампање која им је претходила говорили су главни и одговорни уредник недељника Експрес Антоније Ковачевић, новинар и књижевник Мухарем Баздуљ и новинар телевизије N1 Миодраг Совиљ.

 

Док је Ковачевић истакао како је већина америчких медија, осим канала Fox news отворено подржавала демократску представницуХилари Клинтон, и да медији немају везе са чињеницом да је победу извојевао републикански кандидат Доналд Трамп, Мухарем Баздуљ сматра да је његовој кандидатури допринела и ова медијска антикампања. „Медији су дали Трампу простор мислећи да ће му негативна интонација нашкодити, али истина је да није битна интонација докле год се неко спомиње у медијима“, рекао је Баздуљ. Наиме, лист The New York Times проценио је да је Доналд Трамп у току кампање добио две милијарде долара бесплатне кампање.

7

Оно што смо могли уочити у годину дана дугој трци за место у Белој кући је тренд који се може уочити и у Европи, сматра Миодраг Совиљ. „Оно што ја видим као тенденцију у целом свету је раст лажне алтернативе, која на баналан начин критикује нешто што сви виде“, рекао је Совиљ, а као проблем издвојио је то да ће „људи веровати у ствари које прочитају у таблоидима, док у то не верује ни онај ко је то написао“.

Сложили су се да острашћености има, али и да је слобода мишљења ипак основни предуслов за постојање новинарске професије. „С једне стране, никада није било лакше изразити конструктивну критику него данас, интернет пружа ту могућност. Ипак, интернет је допринео и стварању навијачких група. Оно што медији нису схватили је да, ако желимо да видимо сужену слику, довољан нам је фејсбук„, рекао је Мухарем Баздуљ. Слободни медији су услов за демократију, али људи је заправо ни не желе, додао је он.

11

Медијске производе не диктира интернет нити политичке струје колико то чини новац, сматра Антоније Ковачевић, а то утиче и на плурализам мишљења, каже он. „Нема више политике, левице или деснице, све је подређено једном богу – новцу. Ако се због овога информације шаљу из једног центра, ми не можемо говорити о плурализму“, рекао је Ковачевић.

И док сумњиве приватизације не служе томе да преко њих утиче на јавно мњење услед слабе гледаности/слушаности/малог тиража, већ да се извлачи новац, како истичу говорници, ово нарушава интегритет професије и простор за независан рад.

„И како то да ми годину дана касније и даље не знамо шта се дешава са угашеним Танјугом?“ питао је Ковачевић.

8

Како су публику махом чинили студенти новинарства, завршница је била посвећена управо њиховој перспективи. Иако је ситуација неминовно окарактерисана као лоша, простора за конструктивну критику и рад без (ауто)цензуре има, закључују говорници. „Тражите алтернативу. То што је ова генерација нашла мало вентила за алтернативне медије не значи да ваша неће“, поручио им је Совиљ, док је Баздуљ кратко додао „Звучи компликовано, али је заправо једноставно. Немојте се бојати.“

(извештај  Теодоре Ћурчић, фотографије Марка Трбојевића)