Арт&кулација

Американизација кроз музику

Последњих година, као најпопуларнији музички правац и културни тренд појавио се треп. Многи га називају и хибридним репом или млађим братом хип-хопа због његове блискости са реповањем и матрицама које прате текст. У протеклих неколико година, на популарној музичкој сцени сменило се више жанрова, а сваки је имао карактеристике које су подсећале на претходни, али и додатак који их је издвајао из гомиле. Од (за неке) олд скул хип-хопа, јавио се драменбејс, касније у комбинацији са дабстепом као посебан правац драмстеп, да би се на крају, из мешавине жанрова и укуса, појавио треп.

Међутим, главна новина у трепу јесте то што се већина песама везује за појмове попут економске надмоћи, секса и дроге – што није изненађујуће јер се сам појам трепа често повезује са квартом у којем се продаје дрога.

Можда парадоксално, али извођачи трепа који певају о великим вилама, гомили кеша и пуној кући „риба“ углавном су одрастали у сиромаштву и беди. Постоји мишљење да одређени аутори кроз песме, заправо, показују успех који су достигли током година, али граница између показивања успеха и хвалисања остаје недовољно јасна. Талас трепа из Сједињених Америчких Држава раширио се по свим континентима и са собом вуче и саму америчку културу.

Пробијање кроз трендове

У сржи америчке културе налазе се друштвене мреже које вешто креирају реалност/тренд. Пласирање и промовисање новог правца никад није било лакше. С обзиром на то да су најпопуларнији амерички извођачи трепа рођени касних деведесетих и раних двехиљадитих година, они су током одрастања савладали управљање друштвеним мрежама. Томе сведочи чињеница да се преко Снепчета пласирао филтер треп песме Гучи генг, који је актуелан и данас. Корисницима Снепчета је јасно да се филтери мењају брже него трендови (на недељном нивоу, некад и дневном), што је Гучи генг заобишло због актуелности. Баш то вешто разумевање интересовања младих и идентитета друштвених мрежа отворило је врата многобројним извођачима.

Одзив и прилагођавање тренду

Сама експанзија се догодила брзо, за свега пар месеци људи су међу собом причали о новом звуку који су чули на некој журки или о томе како им је искочио препоручен видео на Јутјубу. Култура трепа не разликује се много од „реповске“ која подразумева много злата у виду накита (или зуба), као и врећасте одеће.

Свакако, у српској култури постоје делови свих трендова у свету у комбинацији са менталитетом грађана. Тренд се креира тако да буде прилагодљив, а у исто време упадљив и довољно ликвидан да се прошара кроз друштво. Та ликвидност односи се на његову памтљивост, буквално преведено, или термин „кечи“ (catchy), који на енглеском веродостојније осликава политику тренда. Но, без претераног удубљивања у политику тренда, паметно размишљање америчких дискографских кућа успело је да крунише треп као лице културе омладинаца.

Ускоро, под окриљем организације Кејк битс, у Новом Саду на месечном нивоу почињу да се одржавају треп журке. За новогодишњу журку у Студију М простор се поделио на два дела – за љубитеље техно журке обезбеђен је горњи спрат, док су „америке“ биле доле. Комбинација два тренда резултовала је благом нетрпељивошћу између припадника различитих музичких праваца, што је детињасто, али свакако неизбежно на скоро свим манифестацијама.

Идеологија, доживљај и целокупна слика

Слично као и код љубитеља рејва, који техно доживљај објашњавају као шаманско искуство путовања кроз време, слушаоци трепа за „своју“ музику причају да постоји посебан начин на који их она, како се они жанровски изражавају, „вози“. То је, у суштини, сама прича о новцу која их мотивише да себе гледају на известан начин, као особу која је нужно у сваком смислу боља ако је у завидној финансијској ситуацији, а ако није, током слушања се тако осећа. Плес им се састоји од скакања, што хумористички објашњавају као да им је „его толико пун да не могу да стоје у једном месту“. Саме речи, као и битови песме у њима буде паунско понашање, што не мора са собом вући конотацију лошег, већ представља оног којег одликује самопоуздање.

У самом центру популарног америчког трепа налази се новац као доминантна идеологија коју и љубитељи издвајају као битан мотив. Прича о новцу и бахаћењу у појединим моментима ствара утисак да се треп базира на површинској слици богатства које само треба да се троши на материјално показивање надмоћи. У спотовима се често јављају прикази кичастих вила, упадљивих аутомобила и извођач који ужива у раскошном животу уз гомилу жена. Пошто се говори о најпознатијим песмама, све их краси исти начин реповања. Песме Јанг Тага, Мигоса и других обично се не одликују толико репом колико понављањем делова речи уз битове трепа.

Треп је за олд скул реп звук смејурија, како поједини коментаришу, баш због акцента на презентацији лагодног живота, а не на квалитету текста и музике. У овоме се огледа и проблематика самог правца. Базирајући се на приказ материјалног богатсва и површност истог, извођачи често са поља самопоуздања пређу на поље препотентности – што може донекле да буде и њихов циљ. Трепом се оцртава слика капиталистичког америчког буржоаског друштва, што за појединца представља идеал.

Сваки тренд има добре и лоше стране па је тако лоша страна трепа то што не нуди дубину јер је сам текст сведен на све што је опипљиво. Анкета је показала изненађујуће резултате – љубитељи ни не траже дубину у тексту, него речи које ће их стимулисати да се осећају привлачно сами себи. Циљна група трепа више обухвата мушкарце него жене, али оне које се пронађу у овом правцу називају себе „генгста девојкама“.

Делује да се овај тренд добро разумео са капитализмом пошто нуде исто, а и служе се сличним принципима. Не може се приступити феномену трепа као застрашујућој слици садашњице јер би то прешло у фатализовање. Или због тога што нови тренд чека већ на следећем ћошку.

Leave a Reply