Арт&кулација

Гоблини су Гоблини, и Нови Сад је јак

Концерт Гоблина одржан је у марту у СКЦ Фабрици и био је први у низу три концерта. Наредних пар дана уследила су још два, оба у Београду, а уз Гоблине могли су се чути и бендови Исказ и Онли ди Импекаблс. У Новом Саду наступила су оба бенда у истој вечери, а у Београду један једно, а други друго вече.

Уколико је веровати изреци да се по јутру познаје дан, тачније да почетак нечега показује како ће се нешто реализовати до краја, можемо претпоставити да се и београдска публика провела подједнако добро као и новосадска, у шта није тешко поверовати, с обзиром на енергију коју Гоблини умеју да пренесу. Од Луне, преко Далеког пута, Сплета околности до Воза и новог сингла Један за све. Ово су само неке од песама којима је познати и вољени шабачки бенд поздравио верну новосадску публику након вишемесечне паузе.

У септембру 2017. године гитаристи Леонид Пилиповић и Ален Јовановић доживели су саобраћајну несрећу, непосредно пред заказане наступе у Бачкој Паланци и Београду, којима je требало да означе јубиларни стоти наступ од када су се поново саставили и почели да свирају. Оба члана бенда сада су добро, и на путу ка потпуном опоравку спремни су да публици наставе да пружају добре наступе, што су започели управо у Новом Саду. Оно што Гоблини такође спремају за своју публику је и нов албум, који се нестрпљиво очекује. До изласка самог албума публика може да ужива у њиховим наступима којих ће, надамо се, након овог новог почетка у Новом Саду и Београду бити све више.

Иако те вечери нису свирали дуго, или се тако макар чинило публици која би могла да их слуша и до касно у ноћ, Гоблини су, као што је и било очекивано, приредили прави мали панк спектакл у ком су уживали њихови обожаватељи различитих узраста. Од људи у средњим годинама, преко студената и тинејџера, до основаца – окупљени људи само су показали како и у коликој мери су Гоблини прихваћени и вољени међу Новосађанима. Управо тај велики распон у годинама је оно што доприноси да се на неколико сати они који се нађу у публици осете делом једне породице спојене љубављу и поштовањем према бедну који наступа.

Чак и уколико се неко нашао у задњим редовима у хладној Фабрици, услед ниских температура и бетона, није могао да не ужива. Хладан, гломазан, бетонски зид, згажена ципела и коса особе испред тебе која ти улази у очи, не представљају нешто много приметно, а камоли релевантно. И док је можда гурање и гужва, као и непрестано скакање људи нешто што би љубитељима неке друге врсте музике сметало, овде је све то занемарљиво. Јер скачеш и ти, своје кретање усклађујеш са особом испред, поред и иза себе. Сваким скоком, додиром и покретом у сваком присутном јача осећај заједништва, свест да су сви окупљени вођени сличним идејама и ставовима.

Нижег од себе пустиш испред себе, а уколико си ти тај који не види бину, то и није велик проблем, јер чујеш, покрећеш своје тело у ритму музике, у ритму масе, у ритму осећаја који прожима све. А како је било онима у првом реду, то је сасвим јасно. Иако је свима подједнако добро, потпун осећај једне панк свирке осетиш када се нађеш у или поред шутке. Када поред момака који се гурају и сударају видиш и оне који шутку одржавају у границама.

Управо тада се виде две стране панк културе-она сирова која се огледа у грубом сударању, и она друга, у којој се огледа чиста и искрена људскост. Онај ко не жели да се нађе унутар шутке не мора, јер постоје они који ће га, условно речено од ње заштитити, а онај који док је унутра падне добиће пружену руку и помоћ при устајању. Енергија коју су Гоблини стварали својим свирањем и наступом, и преносили на публику била је јака, и веома се лако могла осетити, иако је Лео, због опоравка од повреде, свирао седећи.

Као што је претходно поменуто, могла се чути нова песма Један за све, која је очигледно настала као својеврсни одговор бенда на ситуацију у којој су се нашли и коју су заједно морали да премосте. Али, поред новог сингла који су сви очекивли да чују, Гоблини су свирали и неке песме из свог опуса које нису биле очекиване, али свакако добродошле, те поред на пример Има нас, LSD се враћа кући и Деца из комшилука на репертоару су се нашле и нумере попут Он је она је, Боље соко у руци него гуска у кревету и друге, које иначе не свирају често. И то је још једна ствар која доприноси квалитету ове свирке – репертоар мало другачији од оног на који је публика навикла.

Оно што је итекако замерка овој вечери је тоалет, који је био затворен, те су посетиоци морали да се служе преносивим, пластичним тоалетом и током чекања у реду да кисну. Ветар који шиба у леђа, мартина која је промочила и мокра коса нису баш за пожелети на температури испод 0°С, али свакако нису ни нешто што би круцијално утицало на саму атмосферу и расположење.

Тог петка, сви у Фабрици су били као једно, и сви заједно волели Ању. Те вечери Голуб је поручио Новосађанима да чувају и негују своју музичку сцену.

Leave a Reply