Арт&кулација

Екранизацијом књижевних дела против ријалити програма

Радио-телевизија Србије у сарадњи са продукцијом „ Eye to Eye “ почела је у околини Јагодине снимање серије „Корени“ по истоименом роману Добрице Ћосића. Радња романа одвија се у 19.веку где је приказана породица Катић на челу са Аћимом Катићем и његовим синовина Вукашином и Ђорђем. Проблеми ове породице почивају на неслози и мржњи старијег сина Ђорђа према брату, оцу и свету који га окружује.

Незадовољан својим животом, обузима га све већа похлепа за новцем. Жели све за себе, моћ, имање, али и нешто што не може надокнадити материјалним или купити новцем, а то је дете. Проблеми због немогућности наставка лозе не окупирају само њега, већ и његовог оца Аћима, који поред тога доживљава крах на политичком пољу и суочава се са чињеницом да ће се његов син Вукашин оженити девојком која је из куће његовог политичког противника.

Потреба за мушким дететом доминира у целом роману и иде чак до тога да се превара жене одобрава и приказује као решење главног проблема. Симка, коју у серији игра глумица Слобода Мићаловић Ћетковић, показује колико је положај жена био тежак у 19. веку и са каквим су се потешкоћама оне сусретале како би доказале да заслужују место у породици.

Добрица Ћосић је дешавања у породици Катић наставио да пише у романима „Време смрти“, „Време зла“, а историју коју је започео у „Коренима“ настављена је у роману „Време власти“.

Игор Ђорђевић, истакнути глумац који је глуму дипломирао 2001. године на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи Виде Огњеновић, у својој биографији има доста улога како у серијама, тако и на филму. Глумио је у неким од највећих домаћих остварења као што су „Јесен стиже Дуњо моја“, „М(ј)ешовити брак“ , „Хамлет“, Златно теле“, „Шешир професора Косте Вујића“, „Равна Гора“ ; „Месо“. У серији „Корени“ игра култног лика Ђорђа Катића.

Увек се радује новим пројектима и улогама, каже да се свака његова досадашња улога разликује од претходне, а да уколико је чак и слична он направи да је потпуно другачија. Глумачка екипа у серији му је добро позната. Са својом колегиницом, а у серији женом, Слободом Мићаловић Ћетковић сарађивао је и на филму и у позоришту.

Тумачите једну од главних улога у овој серији и култног књижевног лика, Ђорђа Катића, како сте га Ви доживели?

Доживео сам га, бар сам се трудио да га доживим, као и сваки други лик који играм. Глума није као вожња бициклом, коју кад једном научите знате за цео живот, са новом улогом сваки пут крећете испочетка.

(фото: Владимир Шпорчић)

Колику тежину ова улога носи?

Носи велику тежину. Кад кажем ово, мислим на тежину зле коби, нарави, лоших породичних односа, порока. Све то има ова улога и зато је за глумца тако изазовна. Лакоћа и срећа за уметност није инспиративна. Из муке се прави уметност, а не из лагодности.

Колико се улога Ђорђа разликује од ваших досадашњих улога?

Свака улога разликује се од друге колико год да је слична. Уколико је слична, ја направим да је скроз другачија.

Мушка деца су у нашој историји увек била доминантна у односу на женску децу, па тако и сада у роману видимо тај мотив наставка лозе и жеља баш за мушким дететом, колико смо се као нација променили у том погледу данас?

Није то ствар само менталитета већ и продужетка себе у времену, наша борба од заборава. Ми кроз децу живимо дуже од времена које нам је дато, на неки начин побеђујемо смрт. Отуда толика опсесија да се добије мушко дете и сачува лоза. То виђамо од вајкада и нисмо се ми ту много променили. Ни ми а ни светска аристократија, која се сада зове некако другачије, али потреба за наследником је остала.

Интересовање за серију је велико, да ли је оно што је привукло људе можда то што су се поистоветили тадашњи проблем власти са садашњим стањем?

Не верујем. Добрица Ћосић је био велика фигура, и као писац и као политичка и јавна личност. О његовом политичком деловању не бих да говорим, али је он кроз овај роман, који заиста уметнички заузима високо место у нашој књижевности, успео да се наметне и с разлогом уђе у лектиру.

Колико се серија, па и Ваша улога, разликују од самог књижевног дела?

Ђорђе Милосављевић, који је, по мом мишлењу, написао изузетан десетоепизодни сценарио за серију, трудио се да сачува готово све. Претакање књижевности у телевизијску серију, није лако, али заиста мислим да је он то урадио мајсторски.

Зашто је важно да се „Корени“ екранизују?

Мислим да је врло важно. Важно је за вас младе, да не гледамо ријалити програме и јефтино ђубре написано за две ноћи. Да не гледамо ХБО серије и дивимо се некој другој култури. Само снимајући серије које обрађују нашу пребогату историју и екранизујући наша књижевна дела ми се преиспитујемо и упознајемо себе саме. Уколико не знамо ко смо били и ко су наши корени, нећемо занти ни где треба да будемо ни данас, ни сутра под сунцем.

Leave a Reply