Друштво Нови број

Живот на маргини друштва

Уличном проституцијом у Новом Саду, према истаживачким подацима организације С.Т.Р.И.К.Е., бави се око 300 девојака. Иако је проституција у нашој земљи још увек илегална, постоји само једно свратиште које пружа помоћ сексуалним радницама.

Удружење Превент из Новог Сада покренуло је пројекат помоћи сексуалним радницама. Током разговора, једна од корисница Удружења рекла је да је задовољна услугама које добија у свратишту.

„Почела сам да се бавим овим послом 2013. године, нисам имала другог избора. Имам сина од 12 година, али он живи са својим оцем. Редовно посећујем свратиште. Јако сам задовољна услугама и помоћу које ми они пружају. Овде можемо да се окупамо, оперемо веш, добијамо храну и контрацептивна средства”, рекла је она.

Председник Удружења Превент Небојша Ђурасовић указује на то да је насиље највећи проблем с којим се сусрећу сексуалне раднице.

„Проблем је што је то зачарани круг у ком су оне и одрасле па су неке ствари које би нормалном друштву биле неприродне њима природне, јер су навикнуте од малена. А насиље индукује и њихово насиље над другим особама и остало”, каже Ђурасовић.

Он наводи и неколико случајева насиља које су претрпеле девојке.

„Имали смо случајева да неколико девојка туче једну до те мере да изгуби дете и да јој буде неопходна операција”, каже Ђурасовић и додаје да су девојке биле пребијане од полиције и својих породица. Најсуровији вид насиља је, како он каже, иживљавање и избацивање из аутомобила.

Према истраживању Института за јавно здравље Србије, на улицама Новог Сада има око 300 сексуалних радница. Ради се о женама старосне доби од 18 до 35 година. Већина њих живи без икакве подршке.

Једна од најпознатијих локација у Новом Саду где оне чекају своје муштерије јесте Каћка петља. Како кажу кориснице услуга Превента, некад и не буду плаћене за услуге и на све то буду претучене

У европским државама попут Холандије, Немачке и Швајцарске, проституција је легалан посао, док се у Србији сексуална услуга третира као прекршај. Регулисана је Законом о јавном реду и миру у члану 16, који гласи:

„Ко се одаје проституцији, користи услуге проституције или уступа просторије ради проституције – казниће се новчаном казном од 50 000 до 150 000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана. Ко малолетном лицу уступа просторије ради проституције, казниће се затвором од 30 до 60 дана.“

Изменом овог закона 2017. године, утврђено је да ће се и сами корисници сексуалних услуга бити санкционисани.

Ђурасовић објашњава да је мало случајева где су и корисници били кажњени и да таквих примера у Новом Саду није било.

„Пошто нисмо правна држава, то питање се најчешће завршава тако што полиција запрети том неком кориснику и наложи му да спреми новац којим ће откупити своју слободу. Та „слобода“ обично кошта око 50 000 динара“, рекао је председник Удружења.

Међутим, како он каже, ово није пракса и за девојке. Оне заврше у затвору зато што немају новца да плате казну.

„Нажалост, са девојкама није такав случај. Најчешће су ситуације у којима оне немају стално место пребивалишта, нема где да им се испоручи пошта па практично, пресуде које се донесу за њих остају у рукама полиције. Када их полиција наредни пут нађе на терену, аутоматски их хапси и води у затвор за жене“, рекао је он.

Ђурасовић истиче да немају правну заштиту јер, како он каже, закон је ту врло јасан, а друштво је дискриминаторно и тумачи овај посао на конзервативан начин те на основу тога, жене које се баве овим послом бивају кажњене, не на основу закона, већ на основу предрасуда.

Подршка и сарадња институција

Како наводи председник Удружења, Превент процењује потребе девојака које се њима обраћају и на основу тога гради сарадњу са институцијама попут Центра за социјални рад и Института за јавно здравље Војводине.

„Имамо сарадњу са Институтом за јавно здравље Војводине. Њихов лабораторијски техничар долази овде, радимо тестирање хепатитиса и бронхитиса. Све девојке које посећују свратиште провериле су свој ХИВ и хепатитис статус. Ниједна девојка није била заражена. Поред лекарских прегледа, имамо сјајну сарадњу са Центром за социјални рад“, каже он.

Социјална радница Душанка Зорић од 2008. године сарађује са Превентом. Како она каже, њен однос са сексуалним радницама је професионалан и на основу свог дугогодишњег рада у Удружењу, стекла је њихово поверење.

Најчешћи проблеми с којима се оне сусрећу, како наводи Душанка Зорић, јесу насиље, непоседовање личних документа и проблеми са породицом, партнером или неким другим из њихове околине.

„Кориснице најчешће не желе да дођу у Центар за социјални рад због страха од предрасуда, неписмености, неинформисаности, отпора према институцијама, а самим тим не остварују права која им, по закону, припадају. Стога је моја улога као социјалног радника рад на превазилажењу тих баријера и омогућавање доступности услуга из области социјалне заштите,“ каже она.

Циљ удружења Превент

Како наводе из Превента, део њиховог рада јесте да утичу на смањење штетности полно преносивих болести.

„Нама није амбиција да некога преобратимо како би променио начин живота и навике. Та особа мора сама, својом вољом, да одлучи. На нама је да све штетне последице сведемо на што мањи ниво“, каже Ђурасовић.

Овај пројекат који је покренуло Удружење подржала је делегација Европске уније, међутим завршен је у децембру 2017. године. Без обзира на то, председник Превента Небојша Ђурасовић каже да неће престати са радом, односно, са пружањем помоћи радницама, али да ће се смањити обим активности Удружења. Он се нада да ће, у међувремену, добити финансијска средства и подршку од нових донатора јер, према његовим речима, Србија за овакве програме нема опредељива средства.

Leave a Reply