Арт&кулација

Књижевност уторком

У циљу промовисања скорооснованог Клуба студената компаратистике (КСК), групе двадесетогодишњака који се уторком увече окупљају у простору Културног центра ЛАБ како би разговарали о књижевности и уметности, клуб представља Теодора Гавриловић, студенткиња Компаративне књижевности и једна од покретача КСК-а. Заједно с њом, клуб су основали: Ивана Перић, Марина Савић, Александра Мандић, Петар Вучковић, Зорана Бокан и Алекса Николић.

На Фејсбук страници описали сте клуб као отворену групу самоорганизованих новосадских студената окупљених око идеје да је књижевности и њеном утицају на културу свакодневног живота потребан ванакадемски простор где ће се, кроз заједничке сусрете, истраживати и даље дискутовати о питањима природе, како литерарне, тако и других уметности. Зашто је битно имати један овакав простор и шта вођеним дискусијама намеравате да постигнете?

Било нам је битно да нађемо ванинституционалан простор где ћемо моћи да расправљамо о било чему што нас занима, а да не будемо ограничени курикулумом, што је уједно и одговор на друго питање – желимо да покрећемо теме које нас и публику која долази занимају и да на тај начин учимо једни од других.

Како сте пронашли истомишљенике и реализовали идеју? Како је група уопште настала?

Углавном смо студенти завршних година па смо се мање-више познавали на тај начин, или из града и слично. Схватили смо да нам фали нешто у граду где бисмо могли да се бавимо оним што студирамо и одлучили да покушамо с отвореним дискусијама.

Сви ви, организатори, студенти сте Компаративне књижевности. Да ли су теме које се покрећу у КСК-у уско везане за студије компаратистике?

Иза назива клуба стоји много мање опскуран скуп људи. Долази група људи скроз различитих профила и чини ми се да смо до сада најмање причали о самој књижевности. Бавимо се различитим стварима, често имамо пројекције филмова, чак смо причали и о Игри престола. Тако да, далеко смо од клуба који се ексклузивно бави књижевношћу.

Дакле, нимало није уштогљена атмосфера на окупљањима. Додуше, колеге се и даље питају да ли је страшно, формално, морају ли сви исказати своје мишљење о задатој теми. Можеш ли зато описати ваше вечери у КЦ ЛАБ-у?

Не, апсолутно није ништа страшно! Седимо, пијемо и нико ко не жели, не мора, наравно, да прича. Јако смо неформални, али важно је споменути да у последње време разговоре снимамо, тако да се аудио снимци могу чути на нашем Саундклауду. Имамо концепт да се бар два-три члана мало припреме за тему, чисто како би конверзација имала неку структуру. Али, генерално, и ми долазимо неспремни. Имамо обавезе, предавања, испите, послове.

(фото: Клуб студената компаратистике)

Што се тиче личног утиска, КСК подсећа на какав књижевни салон. У замраченој просторији саговорници, углавном, својим столицама формирају круг, пиће и цигарете су им у руци, започињу живахан разговор у интимној атмосфери – расправу о проблему књижевног канона. Конверзација започиње питањем који су предуслови укључивања дела у канон, где се дотичу класног и родног питања, а завршава размишљањем о томе на који начин они, као студенти, будући професори, или као читаоци, могу да утичу на измену канона. Без обзира на озбиљну тему, понашање и изрицање мишљења, заиста јесу слободни и неформални.

Остале, до сада обрађене, теме јесу – Јунак нашег доба, расправа о једној од данас најпопуларнијих серија– Игри престола, дискусија о томе шта је данас уметност, истраживање мотива суицида у књижевности итд. Теме се баве актуелним литерарним проблемима, односом књижевности и других уметности, књижевности и свакодневице.

Бољи коментар оставио је, ипак, редовнији члан, такође, студент компаратистике, Милош Марков:

„Трудим се да одем сваки пут када имам времена. Дискусије се заснивају на теми која је договорена неколико недеља раније. Свако ко дође може да предложи тему. Ако је, на пример, те недеље тема уско повезана с неким филмом, прво заједно погледамо филм, па након тога следи разговор. Њему могу да присуствују сви, и они који воле да говоре, а и они који слушају. Састанци се воде у склопу опуштеног разговора, где свако добија прилику да каже нешто ако жели.Разговор уме да варира од озбиљних тема и расправа, до комичних и смешних ситуација. Циљ је да једну тему сагледамо са што више различитих тачака гледишта и видимо како иде ток размишљања. Догађаји у склопу КСК-а нису намењени само за књижевнике. Свако ко жели да разговара, сазна нешто ново, или да нас научи нечему, слободан је да нам се придружи.“

У ову годину ушли су као регистровано удружење и не планирају да зауставе свој рад само на дискусијама и филмским пројекцијама. Како каже Теодора, идеја је да до краја године организују прву компаратистичку студентску конференцију у Новом Саду.

На њиховој званичној страници могу да се прате догађаји, актуелне теме о којима чланови говоре, као и разна друга дешавања, а конверзација се води на адреси Др Хемпта 2 и углавном почиње око 20 часова.

Leave a Reply