Лабораторија

Први киборг уметник

„За мене је небо увек било сиво, цвеће је увек било сиво…“

Рођен је са посебним стањем под називом ахроматопсија које представља потпуно слепило за боје, сем сиве.

Нил Харбисон је 2003. покренуо пројекат чији је резултат било електронско око. Ово око представља сензор који открива фреквенцију боје и шаље је у чип инсталиран на позадини главе, тако да особа чује боју испред себе помоћу проводљивости костију.

Нил већ осам година слуша боју. У почетку је морао да памти имена боја и повезује их са тоновима, а после извесног времена, таква информација постала је перцепција. Електронско око, односно, софтвер који је повезан са његовим мозгом учинио је да његов мозак креира електронске тонове и у сну и тиме добио снове у боји.

„Тад сам почео да се осећам као киборг. Почео сам да осећам да кибернетски уређај више није само уређај. Постао је део мог тела, додатак мојим чулима и, после неког времена, постао је део мог званичног имиџа.”

Како Нил објашњава, живот му се значајно променио због овог изума. Одласком у уметничку галерију више није само гледао, већ је и слушао Пикасове слике, а када оде у концертну дворану, он слуша музику и ствара слике.

Променио је начин облачења. Како он каже, пре се облачио тако да изгледа лепо, а сад се облачи тако да звучи добро.

„Кад бих морао да идем на сахрану, обукао бих се у h-мол, што би било тиркизна, љубичаста и наранџаста“, рекао је Нил на једној од ТЕД конференција.

„Проширивањем“ својих чула, променио је свој поглед на лепоту. С обзиром на то да му око омогућава да чује нечије лице када га види, то лице може да му изгледа лепо, али да звучи ужасно и обрнуто.

Поред примарне користи овог електронског уређаја, јавио се и секундарни ефекат који утиче на то да обични звуци почињу да се претварају у боју.

„Звук телефона је зелен, ББЦ-бипови звуче тиркизно, а слушање Моцарта постало је жуто, па сам почео да сликам музику, да сликам људске гласове јер људски глас има фреквенцију коју повезујем са бојама“, рекао је први киборг-уметник.

Помоћу ове справе, он може да разликује 360 боја као и стандардно људско око. С обзиром на то да је „надоградио“ свој вид до степена који сви имамо, Нил је закључио да такав вид није довољно добар. Стога, он одлучује да свом уређају дода препознавање ултраљубичасте и инфрацрвене боје.

Поред поменутог микрочипа, други имплантат који Нил има на својој антени је блутут-повезник за бежичну комуникацију. Преко њега пријатељи могу да му пошаљу боје помоћу мобилних телефона и може да се повеже на интернет. Следећи корак у еволуцији овог чипа је да особа која има електронско око пуни батерију овог уређаја својом енергијом.

(фото: Tyler Reinhard)

Због става да људи треба да искористе технологију и помоћу ње проширују чула, 2010. Нил је основао фондацију „Киборг“ са Мун Рибас. „Киборг“ представља међународну организацију која има за циљ да помогне људима да постану киборзи, брани права киборга и промовише киборгизам као друштвени и уметнички покрет. Слоган ове компаније је „Дизајнирај себе“.

„Сви треба да знамо да знање потиче из наших чула, па ако их проширимо, самим тим ћемо проширити и наше знање.“

Кооснивачица ове фондације Мун Рибас карактеристична је по томе што она на својој руци има малу справу која јој даје сигнале кад год се деси неки земљотрес у свету. Она је студирала на плесној академији и, како она каже, „њену опседнутност човековим покретом“ желела је да унапреди. Због тога је уградила ову справу и од тада њени перформанси нису исти. Она добија звуке земљотреса у реалном времену што јој даје могућност да се осећа повезаном с покретима Земље и да их тумачи кроз плес.

Зато увек напомене, кроз шалу, да ако нема земљотреса, неће бити ни плеса.

„Разлог због којег сам изабрала баш ову справу је моје константно проучавање покрета. С обзиром на то да сам већ имала минђуше које кроз вибрацију одређују брзину покрета људи око мене, почела сам да размишљам о томе шта бих радила када не би било никог да се креће близу мене. Тад сам схватила да се Земља покреће и да константно има земљотреса у свету. Због тога сам уградила чип“, објаснила је Мун на конференцији у Немачкој.

Нил и Мун сматрају да је време киборга дошло. Њихова фондација промовише посебну везу организма и технологије. Оно чиме се они воде јесте унапређење човекових способности уз помоћ технологије. Такође, у својој фондацији боре се за права киборга. Њих двоје су променили слике у својим пасошима и изборили се да носе своје чипове и на путовања, нпр Нилу је у пасошу слика са антеном и, због тога, нико не сме да тражи да је скине при проласку на аеродрому.

Када се њихова прича посматра, ствара се перцепција да је то нешто лако усвојиво. Али, треба да се запитамо да ли је могуће технологију користити као део тела и не очекивати никакве последице. Овом реченицом може се отворити нови аспект питања, а да ли ће се Киборг-фондација проширити, видећемо ускоро јер, како каже Нил, двадесет први век је век чуда.

Leave a Reply