Друштво

Ружне жене које вапе за пажњом

Сви људи се рађају слободни, зашто се једино жене рађају као робови?

Овим питањем се Мери Астел бавила још током 18. века, али и данас смо у потрази за одговором.

Иако се овај проблем посматра кроз другачију призму околности, сходно данашњем времену, деградација жена у свакодневном животу присутна је у великој мери – у домовима, школама, на радним местима, али и у медијима.

Жене су изашле из простора приватног и део су скоро сваке сфере јавног живота. Међутим, држава, медији и друштво и даље залазе у поља женског тела, идентитета и њихових постигнућа, оспоравајући и минимализујући широк спектар друштвених улога жене, као и различите нивое егзистенција и перспектива.

Ако се осврнемо на податке истраживања Вирус медијске мизогиније – кратак водич за стратегије отпора, само 20 одсто тема у вестима на дигиталним платформама чине жене па схватамо колика су једнакост и балансираност изражени у извештавању у нашој земљи. И док се феминисткиње широм света боре за своје право знака једнакости између мушкараца и жена, неке жене, иако се активно боре за своја права, сраме се да назову себе феминистикињама. Један од разлога који иде у прилог њиховој суздржаности јесте погрешна перцепција феминизма и исмевање његовог начела.

На питање: Шта је феминизам?, већину коментара на Вукајлији постављали су мушки корисници, а скоро сви коментари били су погрдног карактера. Феминистикиње су окарактерисане као оне које добијају сва права, а мушкарци све обавезе или ружне жене које вапе за пажњом. Овакви, али и слични осуђујући ставови изнети на интернету доприносе стварању осећаја ирелевантности и понижености код жена.

Бела, хетеросексуална, образована жена која припада високој или средњој класи лице је жене које негују данашњи медији. Резултати истраживања Екстремни говор у медијима, које је спровео тим ЦНМ Либера, показали су да је у извештавању о женама фокус, најчешће, био на одевним предметима попут доњег веша и купаћег костима, или на интимним деловима тела, уз најчешће коришћене речи секси и груди. У таквом извештавању, жена је представљена као објекат. Фигура женског нагог тела уз провокативну поруку о тренутним политичким, спортским или друштвеним дешавањима појава је која је стална на страницама новина. Овај мејнстрим се, у готово свим друштвима, третира благонаклоно, као потпуно нормална ствар.

Такође, вести које прате фотографије претучених, силованих или убијених жена, осим што приказују интиму женског тела и наводе све гнусне детаље оваквих злочина, објектификацију и деградацију жена чине уобичајеном. Последица оваквог начина извештавања у медијима оставља утисак доступности и откривености жена, нормализације неравноправног односа мушкараца и жена – порука је да оне треба да буду ту само да би служиле мушкарцима.

Жене, уједините се! Једино што можете да изгубите јесте усисивач – Бети Фридан

(фото: БеФем)

Незадовољне чињеницом да се у медијима у нашој земљи свега 8 одсто жена појављује у улози експерткиња различитих области, чланице БеФем-а, феминистичког културног центра, у оквиру пројекта Биро једнакост понудиле су јавности листу имена експерткиња различитих области – од спорта до безбедности и културе. Ова листа се шири, уз препоруке људи, путем друштвених мрежа, а доступна је и на сајту БеФем-а, уз додатни водич за медије Како да своје извештавање учините репрезентативнијим.

Жене су своју борбу временом пренеле и на глобални ниво, како на интернету тако и на улицама светских градова. Women’s Мarch (Марш жена/Женски марш) већ другу годину заредом одржава се у 126 градова света. Овим маршом жене желе да нагласе да су и женска права људска права. Боре се за све жене, црне, муслиманке, лезбејке, транссексуалне, сиромашне. Сматрају да се едукацијом, регулативама и разговором може подићи друштвена свест о (не)једнакости полова и створити ненасилно окружење у којем ће све жене живети.

Солидарношћу на интернету жене су показале жељу да иницирају позитивне промене којима се сви надају. Милион твитова и дванаест милиона коментара на Фејсбуку у току једног дана освануло је у кампањи #metoo где су жене, охрабрене твитом глумице Алисе Милано, поделиле своје приче о злостављању на основу тога што су једноставно – жене.

Са жељом да нагласе да је недопустиво да их третирају као ходајуће сексуалне објекте, жене су кроз кампању хтеле да покажу да је вербално и физичко омаловажавање присутно свуда око нас, у учионицама, канцеларијама и на улици, као и да оно мора престати.

Поред наведене проблематике, жене се сусрећу и са свакодневним проблемом балансирања улога мајке, домаћице и запослене жене. Евидентни су и проблеми при запошљавању – законско одсуство због трудноће, које се у великом броју случајева завршава отказом, или проблем где су жене плаћене мање од мушкараца за исти посао који обављају.

Пут до знака јендакости дужи је него што се чини. Зато је дужност медија да јавности пружи плуралитет мишљења у свакодневном извештавању. У свету једнаких права и могућности, женска и мушка стварност требало би да буду једнако релевантне и доступне те би могућност једнаког освајања медијског простора требало да буде императив.

Leave a Reply