Биографија

Самоубиство или слобода

Изненађујуће је колико песама људи мисле да знају и наивно их певуше, без неког претходног размишљања о самом тексту песме. Рок музика која се развијала на простору бивше Југославије, типичан је пример музике чија мелодија се лако памти, али чији текстови, на које иначе не обраћамо пажњу, имају фантастичне мотиве и невероватно дубље значење. Бендови као што су Хаустор, ЕКВ, Бијело Дугме, Азра, Забрањено Пушење, Рибља Чорба и многи други имају прегршт (прегршт – реч коју ретко имам прилику да користим) песама људи и дан данас слушају и певуше а да немају представу о чему се заправо говори у песми. Зато је потребно да човек саслуша текст и покуша да схвати и да на себи својствен начин интерпретира песму.

Једна од тих песма јесте песма Дарка Рундека “Шал од свиле”, коју многи тумаче као песму која је посвећена само хероину, јер стих

“капи с обода, сада падају
на уже и ган”

представља “наркомански жаргон” за повеску и шприц, такођер се може тумачити буквално као уже (за вешање) и “ган” тј. пиштољ. Сад долазимо до тога, зашто баш шал од свиле? У некадашњем Османском царству, постојало је правило да на султановом двору не сме пасти крв, а пошто је познато да су се султанови наследници дословно убијали да дођу на престо, било је потребно решити проблем крви. А то су решили тако што су своју браћу и потенцијалне противнике у борби за престо, гушили свиленим гајтаном. Тако би избегли да прекрше правило и да постигну свој циљ, а то је да убију.

С друге стране, такође се јавља мотив “застава” и “(не)слободе” и то у стиху

“испод свих тих застава што вијоре
свуд око нас,
не постоји мјесто гдје мого би стати,
високо дигнути руке
и пјевати нашу пјесму”

(фото: фото република)

Шта нас спречава да слободно певамо и да кажемо оно што мислимо, шта нас спречава да слободно путујемо по свету и не разликујемо и не делимо људе?

Управо заставе. Имагинарне разлике које људи праве међу собом на основу религије, боје коже или нације, а последице тих разлика могу бити (и до сада јесу биле) катастрофалне. Зашто мрзети некога зато што се родио под “туђом заставом”, вероватно да није бирао где ће и када да се роди? Али оно, зашто би то бринуло марву која не размишља, сад је ионако у моди да се људи мрзе. Таман кад се понадаш да смо почели да се понашамо као људи, опет се појави неки идиот и усере све својим квази-национализмом. Можда не заслужујемо боље (иако желим да нисам у праву)?

Елем да се вратимо на тему. Коначно, морамо се дотаћи и мотива слободе. То је основни мотив, идеал којем сви теже (или барем мисле да теже). Веома скупа реч – слобода. Ако песму посматрамо као песму о самоубиству онда можемо схватити да писац слободу проналази у смрти. Ослобођен од свих жеља, од свих ситних људских подлости, сујете и лицемерја, од препрека и ограничења, потпуно слободан. Зато и последњи стих заокружује песму и каже

“ја сам слободан,
нека с мога врата вијори шал од свиле”

Колико смо ми као појединци слободни то зависи само од нас и од нашег избора. А ви се запитајте, колико сте ви слободни, стати, високо дигнути руке и певати вашу песму?

Баш због невероватних текстова, урадили смо мини интервју са Дарком Рундеком, који нас је мало боље упутио (или више збунио) у значење његових песама, јер ова интервју питања и одговори нису класични, већ цитирани стихови његових песама. Осим првог питања наравно, требало је барем да личи на интервју.


Зашто немате званични “YouTube” канал?
Нисмо видјели потребу за њим. Видео садржаје посредујемо преко офишл фејсбука.
Сматрате ли да на овом свету постоји место где можемо бити слободни? (где можемо високо дигнути руке и пјевати нашу пјесму)
Да. Стојимо на њему.
Ако с нашег врата виори шал од свиле.
На шта Вас сјећа тај град?
На стару чежњу.
Да ли бисте могли да можете?
Да. Могу да могу.
Где ћете сада кад сте стигли до зида?
Главом кроз зид.

Leave a Reply