Медији

У Суботици влада новинарство незамерања

Резултати прошлогодишњег истраживања Фондације Славко Ћурувија показују да владајућа странка на подручју целе Србије контролише медије, полазећи од уредништва па до самог новинара. Са истим проблемима сусрећу се и медији цивилног сектора. Они се налазе између комерцијалног медија и јавног сервиса. Разлог томе је то што се налазе у приватном власништву неке заједнице и независни су. Како се још називају медији заједнице, њихов циљ је да задовоље потребе заједнице, односно, извештавају без политичког или комерцијалног уплитања.

Поједини новинари наводе да су притисци у последњих годину дана већи и гори, да су подлежнији аутоцензури и да је угрожена њихова безбедност. Једна од њих је и новинарка суботичког портала Маглочистач Наталија Јаковљевић. Она је за Журналист говорила о стању медија и притисцима које је и сама доживела у тој локалној средини.

Како, из своје перспективе, посматрате медијску слику Суботице?

Медијска слика Суботице прилично је избалансирана, да не кажем, једнолична. Претежно постоје режимски медији. Новинари се не баве истраживањем тема од интереса за јавност, чак ни не загребу испод површине. Најчешће прате рад локалне самоуправе, што подразумева праћење рада градоначелника, чланова Градског већа, политичара, министара и слично. Опозиција у медијима готово да и не постоји, а ретке су и приче са људима из цивилног сектора, стручњацима, интелектуалцима и тако даље. Већина медија негује полтронско, слугањско новинарство – без неке битне критике рада локалне самоуправе, владајуће гарнитуре, без истраживачких и аналитичких текстова. Они функционишу на начин којим се неће замерити онима од којих добијају новац, не баве се темама од значаја за грађане и заједницу.

Како цивилни медији опстају на медијској сцени?

Дугорочно је опстанак упитан. Ситуација у медијима цивилног сектора веома је тешка због непостојања константног финансирања, неравноправног положаја када је у питању пројектно финансирање на нивоу града, покрајине или републике. Проблем је и непостојање кадрова. Овакви медији опстају захваљујући појединим пројектима којима аплицирају код већих медија и после раде на истраживачким причама. Новинари у цивилним медијима најчешће волонтирају и раде из љубави и потребе да информишу грађане о темама о којима не извештавају њихове колеге новинари.

(фото: Маглочистач)

Да ли се Маглочистач пријављује на конкурсе за (су)финансирање медијских пројеката?

На локалном нивоу не аплицирамо медијским пројектима. Донели смо такву одлуку јер се не слажемо са начином рада медијских комисија који је крајње нетранспарентан, као ни са начином избора стручне комисије у којој седе махом нестручни новинари, док чланови новинарских струковних удружења не буду изабрани. Аплицирали смо на покрајинском нивоу, где смо у једном наврату добили средства, док на републичком нисмо. Поједини наши новинари раде са већим медијским кућама и истраживачким центрима у Србији или шире.

 

С обзиром на постојећу медијску ситуацију у Суботици, како оцењујете квалитет информисања?

Квалитет информисања грађана прилично је лош. Новинари се баве споредним, мање интересантним темама које не обухватају истраживање рада Градске управе, већ се баве ПР новинарством или новинарством незамерања. Грађани претежно остају ускраћени за информације од јавног значаја, као и на информације о томе који начин се троши буџет града, тј. њихов новац.

Који је степен цензуре и аутоцензуре у Суботици?

Тачно се зна шта се и на који начин прати од дешавања, које су забрањене, а које пожељне теме, тако да можемо да кажемо да је аутоцензура у медијима и међу новинарима много заступљенија од саме цензуре. Стање слободе у медијима видљиво је и на конференцијама за новинаре, где се постављају уобичајена питања, где нема дубинског приступа новинара или се не пита ништа, држи се диктафон, саговорник говори шта хоће и то је то. Ситуација је крајње поражавајућа и забрињавајућа. Док медији имају власнике који зависе од градског новца или су блиски владајућим гарнитуарама, нема слободе говора. Новинари се не мешају превише у свој посао, част изузецима. Ситуација ће се мењати уколико сами новинари одлуче да желе да се баве својом професијом.

Имате ли сазнања о томе који су то власници медија у Суботици који извештавају у корист владајуће странке?

Јавно предузеће Радио Суботица имало је две безуспешне приватизације, након чега је фирма ВТВ Комнет (VTV ComNet) купила овај вишејезични медиј. Власник ове медијске групације, у чијем се власништву налази неколико медија у Војводини, јесте Владан Стефановић, познатији јавности по спорним приватизацијама и учешћу у медијским комисијима које су му, несумњиво, у појединим градовима обезбедиле финансијску корист. Стефановић се повезује и са Српском напредном странком, а у програму ТВ Суботице, током последње предизборне кампање, смењивали су се челници СНС. Новинарка ове телевизије Татјана Видојевић била је задужена за промоцију представника те странке и љубазно је ћаскала са њима.

Споменули сте да је аутоцензура присутнија од цензуре. Да ли је неки вид притиска вршен на Вашу редакцију?

Постојали су покушаји у више наврата да се нека информација не објави или да се објави другачије, али остали су неуслишени. Осим тога, новинари нашег портала Маглочистач, почетком септембра 2017. године, добили су анонимне претње смрћу, где нам се претило клањем због ауторског текста једног Суботичанина који је писао критички о недавним дешавањима у којима је учествовао и сам градоначелник Суботице, а који је такође повезан са претњама које је тада упутио свом страначком колеги из СНС и рекао да ће му ишчупати гркљан. Случај је пријављен полицији, али до данас нема помака по том питању и, наравно, нисмо сазнали ко је анонимна особа која је оставила претње у виду коментара на нашем порталу.

Да ли сте Ви сами доживели вид притиска током своје новинарске каријере?

Пре две године, док сам радила као новинарка на Радио Суботици, имала сам одређене притиске од директора и уреднице програма. Директор се грубо мешао у уређивачку политику радија и мобинговао поједине запослене, док је уредница на почетку испуњавала његове прохтеве, али након тога се ситуација променила због предстојеће приватизације. Мени су одузети поједини ресори које сам пратила и додељени су ми други, због којих су се моје активности прилично сузиле и пратила сам само споредне конференције за новинаре.

Како одреаговати у таквим ситуацијама?

Док знате шта радите и да сте у праву, треба да се за то право борите и да се не предајете. Важно је да за све што тврдите прикупљате и, генерално, имате доказе. У таквим ситуацијама неопходно је обратити се струковним новинарским удружењима и јавности и затражити заштиту. У већини случајева нема потребе за страхом јер је циљ, управо, да будете застрашени и да неко може лакше да манипулише вама. Ваш посао, као новинара, јесте да постављате питања и истрајавате на одговорима. Па, понашајте се у складу са тим, професионално, поштујући етички кодекс новинара.

Leave a Reply