Нови број Рубрике Србија

“Hajdemo opet u šetnju”

Zvuk pištaljki i vuvuzela, radoznalim posmatračima u centru Beograda para uši, dok se okupljeni trude da budu što glasniji. Obično buka ispred Skupštine znači jedno – a to je protest protiv vladajuće stranke.

Na bini postavljenoj ispred Skupštine, smenjivalo se mnoštvo govornika. U masi se u toku govora više puta, sa različitih strana moglo čuti ”Ajmo bre u skupštinu, dosta ovoga”. No, ipak – kraj svakog govora dočekao je gromoglasni aplauz. Mnogo zastava vijorilo se u vazduhu, među kojima se nekako našla i zastava Ferarija. U njenoj blizini, bila je zastava Evropske unije, koja je vrlo brzo postala predmet rasprave među protestantima.

– Kaži drugaru da skloni zastavu pod hitno! –vikao je jedan vidno uznemireni čovek. Momak sa zastavom gledao ga je zbunjeno, pa je kasnije, odmicajući se od njega, odlučio da se pravi da ga nije ni čuo.

Izuzev glasnim dobacivanjima, protest je tekao mirno. Pored zastava, kreativnih parola nije bilo na odmet. Smeđi kartoni sa natpisima poput ”RTS- Robovi, Taoci, Sluge” bili su mahom u rukama mladih. Kako je vreme odmicalo, postajalo je sve hladnije. Počela je sitna kiša. Oni koji su sa sobom imali kišobrane, otvarali su ih, ne bi li se zaštitili od kiše, čime su ujedno kvarili drugima pogled na binu.

Uprkos lošem vremenu, dugačkim govorima koji sliče na prethodne, sve više ljudi se okupljalo. Neki su u grupama pili pivo, drugi su se sa društvom fotografisali, a neki su decu stavljali na ramena, kako bi imali bolji pogled.

Iako iscrpljeni od stajanja na kiši satima, ljudi su strpljivo čekali da se nešto dogodi, a to je bio poziv voditelja programa – Sad je vreme da radimo ono šta radimo već 4 meseca – hajdemo u šetnju!

Na ovaj poziv, odgovorili su aplauzom, koji je veoma brzo zamro. Izraz lica pojedinih demonstranata izgledao je pomalo razočaravajuće. Tokom pripreme za šetnju, ljudi su se brzo razilazili – da jedu, da posete toalet, a neki da sednu do obližnje klupe da odmore noge i potom se pridružila koloni ljudi koja je šetala.

Za kolonom, ispred Skupštine ostalo je mnogo opušaka, nekolicina limenki piva i poneki iscepani tabloid. Ulica Kneza Miloša, odjekivala je još glasnijim uzvicima nego ispred Skupštine, a nadolazećim ljudima nije se nazirao kraj.

Radoznali stanari obližnjih zgrada, izlazili su na terase i prozore kako bi videli šta se dešava napolju. Neki su mahali sa osmehom na licu – dok su drugi ravnodušno posmatrali. U ponekim zgradama moglo se videti kako ljudi brzo zatvaraju prozore, kako im ne bi smetala buka.

Za lokale koji su bili usput šetačima, bilo je mnogo posla. Bilo da je u pitanju pekara, restoran, restoran brze hrane – pa čak i radnja, gužve su bile prevelike. Umorni radnici, delili su pice – a gladni demonstranti nisu bili mnogo izbirljivi.

Nakon nešto više od četiri sata od početka protesta, šetači su se opet našli ispred Skupštine. Već se smrkavalo, a plato u toku govora Vuka Jeremića, osvetlile su baklje. Gust dim i smrad paljevine, naveo je neke od protestanata da se dobro iskašlju. Za Jeremićem, na red je došao i Boško Obradović, za kim je neko iz mase povikao ”Boško, oženi me!”

Kad je došao na binu bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, u gomili se čulo negodovanje, ispraćeno sa glasnim ”Ua”.
– Zbog tebe se i nalazimo tu gde jesmo! – Dobacio je mladić iz publike.
Nakon njegovog pojavljivanja, ljudi su u većem broju krenuli da napuštaju protest, posle čega se on zvanično i završio. Mahom neentuzijastična, umorna masa, dočekala je da voditelj kaže završne reči, stisne se u svoje jakne i krene svojim putem.

Sa zvučnika je odzvanjala pesma ”Vostani Serbie”, dok su pokisli ljudi užurbano napuštali skup. Neki su pošli u pravcu autobuske stanice, neki svojim domovima u Beogradu, drugi produžili sa društvom na piće u obližnjim lokalima – a u gradu se ništa značajno nije promenilo. Da prazna bina okružena smećem nije ostala da stoji ispred Skupštine, ne biste ni znali da je toga dana bio jedan od najvećih građanskih protesta u Srbiji.

Leave a Reply