Рубрике Тема броја

Када престане таблодизација друштва, престаће и таблоидизација медија

Личност године Журналиста: Вукашин Обрадовић

Недавно је, након гашења Новина Врањских, са радом престао и портал Врањске. Међутим, шесторо новинара бивше редакције је одлучило да поново покрене портал, тако да он сада ради, али у измењеном облику. Право и професионално новинарство, у неколико претходних месеци, претрпело је велики број ниских удараца. Главни и одговорни уредник Врањских и некадашњи председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић говори за Журналист о борби против медијског мрака и таблоидизације, али и о основним постулатима новинарства.

Почетком децембра добили сте награду Витез позива, која се додељује за морално, часно и професионално понашање. Колико се данас моралност и част цене у новинарском послу, будући да смо сведоци свакодневног деградирања правог новинарства?

Одговор на ово питање треба тражити од грађана. Све анкете, али и однос грађана према медијима, показују да опада поверење у новинарство које се измешта из свог природног окружења. Дакле, новинари, од критичара друштва и чувара јавног интереса, постају продужена рука разних центара моћи. Како су те тенденције расле, тако су морал, поштење и професионална част губили на вредности.

Недавно је угашен портал Врањске. Будући да је за кратко време овај портал постао један од најпосећенијих на југу Србије, мислите ли да је он могао да опстане на медијској сцени? Недуго након гашења портала Врањске, он је поново почео са радом. Како је дошло до тога и мислите ли да је он могао да опстане на медијској сцени у свом првобитном облику?

У последњих годину дана, порталу смо почели да поклањамо много више пажње него раније, што је и нормално у ово време, с обзиром на појаву интернета. Међутим, када се све ово издешавало, надали смо се да можемо одређени период да се бавимо само порталом, да не бисмо потпуно утихнули. Притисци нису престали онога тренутка када су се угасиле Врањске. Они су били истог, ако не и већег, интензитета и у таквој ситуацији било је врло тешко радити. Ја нисам желео да пристанем да било ко ради бесплатно, јер мислим да то није професионално и етички. Међутим, шесторо новинара бивше редакције Врањских је одлучило да поново покрене портал и да раде волонтерски док се не обезбеде приходи. Као власник, одлучио сам да им уступим бренд, тако да ће нови оснивач сајта бити НВО Тим за интеграције, а главни и одговорни уредник биће Саша Стојковић. Ја ћу бити ту само да им помогнем, пре свега саветима, у мери у којој то буде, евентуално, тражено од мене.

Гашење Врањских био је повод за оснивање Групе за слободу, која организује акције у циљу спречавања медијског мрака. Колико ове акције имају утицаја на решавање проблема?

Испоставило се да је то што се дешава са Врањским добар оквир за исказивање незадовољства на медијској сцени Србије, пре свега, међу новинарима. Формирана је Група за слободу медија. Колико ће она имати ефекта, просудите сами. Ми смо, пре више од месец дана, имали разговор са премијерком Аном Брнабић. Власт, очигледно, не одустајеод начина на који се опходи према медијској сцени и биће врло тешко да се то промени, с обзиром на то да постоји једна доза опортунизма и равнодушности у међународној заједници према ономе што се збива у Србији, када су у питању медији. Да би се променили односи у информисању грађана мора да се промени ситуација у друштву.

Постојање независности и слободе медија често се доводи у питање. Како се борити против цензуре и аутоцензуре?

Да бисте се бавили овим послом на нормалан и професионалан начин, треба да будете храбри. Новинари не треба да се разликују по томе да ли су храбри или не, већ по томе да ли професионално и часно обављају свој посао. Ми смо дошли до ситуације да додељујемо награде за новинарску храброст и да се новинари који подигну глас против режима проглашавају за храбре. То је патогена слика медијске сцене у Србији. Ако изаберете пут да сачувате свој професионални, морални и људски дигнитет, онда ћете наћи начина да се супротставите аутоцензури и цензури. То није лак пут, али свако мора да изабере да ли ће ићи тим путем, или ће отићи у конформизам који се нуди као алтернатива.

(фото: Медија центар Београд)

Недавно је у просторијама Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) одржана трибина на којој је представљено истраживање судских поступака који се воде против медија у оквиру пројекта Медијске слободе и судска пракса. Имајући у виду податак да је више од 1300 поступака покренуто против медија у претходне три године, која је сврха постојања Кодекса новинара Србије?

То је, такође, један од важних параметара који говоре о слободи медија. Ви имате Савет за штампу у Норвешкој, који је настао пре 100 година и имате Савет за штампу у Србији, као саморегулационо тело које је настало пре 5 година. Савет за штампу покушава да утиче на стање у медијској сцени, али без обзира на напоре људи који седе тамо, мора да се призна да је то више него скроман учинак. Једна од функција Савета за штампу јесте да се утиче на медије како би поштовали кодекс. Данас имате ситуацију да неки медији, попут Информера, не признају ни етички кодекс, али ни Савет за штампу. У таквој ситуацији, наравно, имате велики број судских спорова.

Од мноштва догађаја, медији би требало да бирају оне које ће поставити на своју агенду приоритета и пласирати у јавност. Сведоци смо таблоидизације и популаризације некултуре, кича и шунда. Које би било адекватно решење за заустављање таблоидизације медија?

Таблоидизација медија је последица једне друштвене атмосфере која није од јуче. У овом периоду, таблоиди су од пудлица постали питбулови који растржу сваку помисао на критичку мисао.Ви имате друштвену атмосферу која се ослања на културни модел и на људе који живе у том културном моделу. Та атмосфера се пресликава на политику, односно, на тражење подршке управо од те циљне групе, којој су ријалити-програми и таблоиди основно мерило вредности. Када се та атмосфера буде променила, вероватно ће доћи и до промене у овој сфери. Таблоидизација медија престаће онога тренутка када престане таблоидизација друштва.

Који су ваши даљи планови за будућност?

Ја сам у једном тренутку, када се све ово дешавало око Врањских, рекао да су збивања након тог мог протеста пореметила моје планове. Тим штрајком глађу и протестом заиста сам желео да укажем на тешко стање на медијској сцени и да се повучем из тог простора, да се бавим нечим другим и одем у пензију. Оно што се дешавало после тога нагнало ме је да остатак своје енергије, ипак, употребим за наставак те борбе за слободу медија. Можда се то неком чини као борба са ветрењачама, али ја мислим да ме је ово натерало да ипак не одустанем, пре свега, због млађих генерација и вас који долазите.


Случај плаве воде у Врању

Непосредно после гашења Врањских, у једној згради у центру Врања појавила се плавичаста течност уместо пијаће воде. То нико није објављивао док није дошло до нас и ми смо то објавили на порталу. Ми смо објавили текст заснован искључиво на чињеницама, али владајућа гарнитура нас је напала. Директор водовода један је од функционера Српске напредне странке (СНС) и након што се завршила читава ситуација, није утврђен узрок због којег се појавила та плавичаста течност. Пошто је ту објективно одговоран Водовод, а на челу Водовода се налази водећи функционер СНС-а, медији нису извештавали о томе да му се не би замерали. Дакле, ово говорим да би се стекла јасна представа о медијској слици која тренутно постоји у Србији – каже Обрадовић.


Leave a Reply