Рецензија Рубрике

Колико данас вреди злато Оскара?

„Мислио сам да је тај филм изашао прошле године, а ни за новог Спајдермена нисам знао.“ Ово је реакција једног од студената Факултета техничких наука у Новом Саду на називе најпопуларнијих филмова који су изашли ове године , судећи по IMDB. Овај студент био је један од многих које смо анкетирали, а који није чуо за најновијег Спајдермена или осми део светски познате франшизе „Паклене улице“.

текст написали Игор Ишпановић и Марко Апостоловић

Последњи блокбастер који је освојио награду Америчке академије у категорији најбољи филм био је „Господар прстенова: Повратак краља“ редитеља Питера Џексона 2003. године. Тај филм могао је да се похвали зарадом од преко милијарду долара, али и квалитетом, што показује једанаест Оскара колико су освојили те године. Од 2009. године, блокбастери долазе у још повољнији положај за освајање златне статуе, јер је Академија повећала број номинација за најбољи филм на десет, у односу на пет, колико је до тада било. За велике и племените куће холивудске, са таквим буџетом, додавање још које награде на полицу изгледало је никад лакше. Али, њима су мисли одавно превазишле то злато, јер ће зарадом моћи да купе ту статуу кад год пожеле. А овим чином се не умањује само значај награде, већ и значај филмова који су номиновани за њу.

Иако ова појава није нова, 2017. година карактеристична је по томе што чак ни блокбастери не остварују нарочити успех. Новац најчешће пронађе начин да се слије у новчанике продуцената, али сулудо је говорити о исплативости ако гледаоци забораве да је тај филм изашао пре само неколико месеци и ако посећеност биоскопима драстично опадне после прве недеље приказивања. У прилог томе сведочи податак магазина „Варајети“ да су овог лета блокбастери зарадили 3,8 милијарди долара, што је најмање у овој деценији. Једина година која је била слабија по заради од ове је 2006, коју предводи други део „Пирата са Кариба“ са, данас мизерних, 423 милиона долара.

У прилог овој тези иду и подаци о најгледанијим филмовима у новосадском биоскопу „ArenaCineplex“, где се у првих десет не налази ниједан филм који је изашао током летње сезоне, резервисане за суперхероје, чак ни пети део „Пирата са Кариба“, јер је приказан у биоскопима средином маја.

„Марвелова остварења нису међу најгледанијим филмовима према нашим званичним подацима“, кажу из ПР службе „AreneCineplex“, али додају да је ова година ипак била сасвим задовољавајућа када су српски биоскопи у питању.

Једно од могућих тумачења овог феномена јесте да је дошло време презасићености публике филмовима о људима огрнутим у плаштове, који су увек доносили профит студију. Међутим, тржиште је толико пута посегнуло за овом „провереном“ опцијом да она више нема никаквог ефекта осим – О не, још један филм о суперхеројима. Поготово сада, када се захуктава трка између два конкурентна студија, Марвела и Ди-Си Комикса са својим универзумима, где се са једне стране налазе други део „Чувара галаксије“, „Тор: Рагнарок“ и технички Марвелов „Спајдермен: Повратак кући“ који је технички Марвелов, иако и Сони полаже права на ову франшизу. Са друге стране су „Чудесна жена“ и Ди-Сијев покушај отварања света филмова о суперхеројима „Лигом правде“.

Поред три домаћа наслова која заузимају места на овој листи новосадског биоскопа, поражавајуће је то што су остали филмови просечни или лоше оцењени од стране критичара и публике. Највише позитивних рецензија има римејк „Лепотице и звери“, али ни оне нису хвалоспеви. Неписано правило је раније било да гужва у биоскопу најављује потенцијалног оскаровца, док данас заљубљеници у последњу грану уметности не знају кога да издвоје као потенцијалног кандидата. Уз то, када на крају погледају списак номинованих, остају збуњени јер нису чули ни за један од филмова.

Ко осваја Оскара?

С обзиром на то да су на тржишту тренутно у понуди, у првом плану и на билбордима углавном просечни или филмови о суперјунацима, где и како могу да се пронађу ти наслови који ће почетком следеће године бити у конкуренцији за освајање престижне награде? Издвојили смо неколико остварења, претежно нискобуџетна и непозната, о којима страни медији спекулишу да би могли да се нађу у трци за Оскара. Међутим, од десетак наведених, посетиоци биоскопа у Новом Саду имаће прилику да погледају само један, „Убиство светог јелена“ грчког редитеља Јоргоса Лантимоса.

(фото: The Atlantic)

Најпознатијег кандидата за златну статуу „Данкирк“, грађани су имали прилику да погледају у првој половини године. То је дело једног од најцењенијих стваралаца данашњице, Кристофера Нолана, али му такође иде у прилог то што је ратна драма.

– Волео бих да „Данкирк“ освоји Оскара за најбољи филм, али сумњам јер је Академија бацила кинематографију у други план, па тако она падне у руке неком филму који се бави друштвено-политичким темама, као „Месечина“ прошле године – рекао је Вања Кујунџић, студент социологије на Универзитету у Љубљани и велики љубитељ филма. Из овог разлога, како каже Кујунџић, велике продукцијске куће ни не морају да се труде како би обезебедиле себи то признање.

Величање високобуџетних филмова препуних ефеката које производе гиганти индустрије и клише-хорора који, част изузецима, постају све плићи и све мање страшни показује да је филмска индустрија у великој кризи. Оригиналност је скоро неисплатива, једино у случајевима добре промоције. Велике продукцијске куће не воле да ризикују оваквим потезима, док мање нису финансијски довољно потковане да на прави начин направе и промовишу такве филмове. Следећа година најављује могући опоравак, а и даље је неизвесно да ли ће Дизнијев монопол својим римејковима и херојским PG-13 филмовима у наредном периоду у потпуности преплавити Холивуд.