Рубрике Србија

Нови апарати, а застарео начин лечења

Министар здравља Републике Србије Златибор Лончар најавио је куповину шест нових, најсавременијих линеарних акцелератора, aпарата за зрачење, за почетак наредне године.

Из Министарства здравља за Журналист кажу да је министар 8. августа потписао уговор са понуђачем који је доставио најбољу понуду за набавку aпарата за зрачење, пратеће опреме и потребних грађевинских радова.Према том уговору, нове апарате добиће Институт за онкологију и радиологију Србије у Београду, Клинички центар Ниш, Клинички центар Крагујевац и Здравствени центар Кладово. Средства од којих су купљени апарати добијена су из кредита Светске банке у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“, а инвестиција је вредна око 18 милиона евра.

Институт за онкологију Србије добиће три aпарата за зрачење, док ће КЦ Ниш, КЦ Крагујевац и Здравствени центар Кладово добити по један aпарата за зрачење.

Куповином нових апарата, како наводе из Министарства здравља, Србија ће испуњавати светске критеријуме по броју апарата за зрачну терапију по глави становника, чиме би требало да листе чекања у потпуности нестану.

Подаци кажу да је рак дојке најчешћи канцер жена у Европи и најчешћа малигна болест у Србији, од које сваке године умре 1300 жена. Разним акцијама и едукацијама апелује се на редовне прегледе. Лекари тврде да је најбитније адекватно лечење, које у случајевима малигног облика карцинома укључује хемиотерапију или зрачење, а неретко се преписују обе терапије.

Као што је и наглашено у националном програму „Србија против рака“ радиотерапија, односно, зрачење, једна је од најважнијих метода у лечењу локалних форми рака, равноправна са хирургијом.

Зрачење има највећи ефекат ако се ради одмах након операције, док се сваким даљим одлагањем умањује ефекат. Поставља се питање шта да раде пацијенти који чекају на зрачење док се не набаве нови апарати.

Да би се код нас извршила зрачна терапија, потребно је да пацијента лекар стави на листу чекања. Пацијент се ставља на листу чекања у најближу болницу која спроводи терапију зрачењем, или у ону у којој има места, а лекарски конзилијум утврђује колико терапија је потребно пацијенту. Листе су дуге, па се неретко на ову терапију може чекати и више од три месеца.

Онколошки пацијент С.Н., која је зрачење обавила на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, изјавила је за Журналист да је добро прошла када је у питању зрачење.

„Чекала сам месец дана од хемиотерапије, али када сам дошла на ред, прорадио је и други апарат који до тада није радио.Моји познаници чекали су и по четири месеца, тако да могу рећи да сам добро прошла“, рекла је С. Н.

Ту је и проблем одлагања терапије чак и онда када се дође на ред. Проблем настаје због квара апарата.

„Дешавало се да дођем и да ми кажу да апарат није у функцији, а некад су ми и унапред јављали телефоном. Када би ми у јутарњим часовима рекли да не ради апарат и да дођем сутра, ја бих ипак поново долазила после подне, када је апарат радио, и онда ме би ме пустили“, каже она.

Како су из Института за онкологију Војводине рекли за Журналист, на листи чекања у току 2015. и 2016. године било је 700 пацијената. Сада на ту терапију чека око 300 пацијената у просеку око три недеље.

(фото: profimedia)

На питање да ли зрачење има ефекта уколико се обави неколико месеци након терапије, директор Института за онкологију Војводине, проф. др сц мед Зоран Радовановић изјавио је за Журналист да не може да дâ одговор на питање и додаје да је зрачна терапија само део милтудисциплинарног лечења малигнитета где се користи још хируршко лечење, хемиотерапија и имунотерапија.

„Све ове терапије се међусобно преплићу и комбинују у зависности од врсте малигнитета, степена раширености болести и стања пацијента“, изјавио је Радовановић.

Поред добијања нових апарата, како кажу из Министарства здравља за Журналист, спроведена је и едукација особља у периоду од јануара до јуна ове године како би апарати одмах кренули са радом.

У здравственим установама чека се и на редовне прегледе попут ултразвука, мамографије и многих других контролних прегледа које онколошки пацијенти морају да обаве пре, али и након операције. С.Н. каже да је постоперативну контролу обавила код хирурга који ју је оперисао, али приватно, да не би чекала.

„Пре саме операције, приватно сам обавила и биопсију јер нисам хтела да чекам три недеље. Остале прегледе радила сам, углавном, у државним установама, али морам да признам да ми је у Дому здравља на Лиману, у Новом Саду, речено да, као онколошки пацијент, имам предност“, казала је С.Н.

И док се зрачење код нас врши после саме операције, многе светске земље почеле су да примењују радијацију у току саме операције. После хируршког захвата, на место на коме се некада налазио тумор, поставља се мала справа која зрачи то место наредних 20 до 30 минута. Ова врста терапије је ефикаснија, како кажу стручњаци, јер директно зрачи место где се тумор налазио, што код класичног метода није могуће. Они који се залажу за ову врсту зрачења тврде да се тиме знатно скраћује радиотерапија, а некада чак није ни потребна.

С тиме се слаже и С.Н., која наводи да је чула да се ова метода однедавно примењује и у Загребу.

„Сматрам да је, уместо што набављају нове апарате за зрачење које смо до сада имали, боље уложити у такве апарате и користити те савременије и комфорније методе. Мислим да би се тиме пре решио проблем листе чекања, него куповином нових, класичних апарата“, закључује она у разговору за Журналист.

Да ли ће се и када код нас увести нова, савременија метода зрачења, време ће показати, а засад остаје само нада да ће се куповином нових aпарата за зрачење решити вишемесечни проблем чекања на ову терапију.