Рубрике Србија

Сајбер криминал у новом-старом оделу

Као што је познато, интернет је неограничена мрежа и стално се шири, сразмерно томе се шире и могућности за његово злоупотребљавање. У мору данашњих интернет превара – од лажних реклама, сајтова за упознавање, „упозорења“ да је ваш компјутер заражен, линкова који воде ка вирусима постоји једна која је мало боље припремљена и у коју можемо лако да упаднемо ако немамо искуства, а то је лажно наследство.

На први поглед је врло наивно и просто, добије се неочекиван мејл од преваранта који вам каже да вас је нашао на друштвеним мрежама (иако тамо не може да види вашу мејл адресу) и да сте „наследили“ више милиона долара, представљајући се као банкарски службеник са пуним именом и презименом и банком која стварно постоји, чак користи и званични логотип те банке.

Као једна од особа коју су покушали да преваре, и ја сам недавно добио такав мејл. Знао сам одмах да је превара, али сам био радознао па сам питао шта треба да урадим.

Преварант се представио као службеник ХСБЦ банке у Великој Британији под именом Кејт Френклин. Када сам проверио податке, испоставило се да стварно постоји особа под тим именом и презименом и да ради у тој банци.

Рекао ми је како је мултимилионер који је имао удела у власништву једне нафтне компаније, његов клијент, погинуо у цунамију који је задесио Индонезију 2004. године заједно са својом породицом. На његовом рачуну је наводно било више од 9 милиона долара, а он није имао живих потомака или било каквих рођака. У прилогу ми је стигла и његова читуља са обдукционим записником.

Банкар је добио задатак да пронађе некога ко је у било каквом сродству са поменутим милионером, међутим, таквих није било. А тај милионер је имао слично презиме као ја, па су тако постојали одређени услови да ја подигнем тај новац. Тако је Френклин изашао са предлогом да он издејствује да ја „наследим“ тај новац, у замену за половину те суме, да не би толики новац завршио у рукама Владе Велике Британије.

Он је најпре пребацио ту суму на други банковни рачун у „Barclays” приватној банци која се налази такође у Великој Британији. Проблем је био што је иста та банка наводно тражила од њега некога ко ће узети тај новац као своје власништво, и за то има рок 21 дан.

(фото:corealdaily)

За почетак, тражио ми је име и презиме и адресу становања. Измислио сам лажне али уверљиве податке и послао сам му у замену за његове. Прво ми је написао, све до најситнијег детаља, тачну процедуру како и шта треба да се уради, са све законима о наследству, банкарским системима, темељно и врло професионално написано и објашњено.  Само онај ко је добро упознат са правним системом је могао да види да је ово превара. У прилогу ми је такође послао и писмо од адвоката које садржи све чланове поменутог закона, са печатом и потписом, као и врло уверљиву фотокопију његове личне карте.

Овде се очигледно радило о крађи идентитета,  плагирању и подметању туђих података. У наставку његовог писма покушао је да делује на емоције.

„Имам жену и двоје деце, ако ниси заинтересован да одрадимо ово до краја, обриши ову поруку и заборави на све ово, али немој да ме пријавиш, ја сам као и сваки други породичан човек који се труди да обезбеди што бољу будућност за своју децу. Већ дуго се бавим овим послом и нисам могао мирно да седим и да гледам како како толики новац завршава у рукама власти који они троше на њихове непотребне ратове и превелике канцеларије“, написао је банкар у мејлу.

Такође је напоменуо да се овакве прилике дешавају једном у животу и да не оклевам да му помогнем. У свакој трећој-четвртој реченици су била обећања како ће све ово да буде завршено на легалан начин и да нема никаквог ризика, само ако ја пажљиво пратим његове инструкције и радим тачно како ми он каже. Ово ће, како он каже, „остати вечно наша тајна“ . Као потврду мог идентитета, тражио ми је фотокопију моје личне карте или пасоша. Ако бих имао било какву сумњу у легитимитет докумената, слика или исказа, они би већ имали спреман одговор у виду исказа, званичних докумената, закона, са печатом, потписом и логотипом банке.

Даље од тога нисам ишао, јер је јасно куда то води. На сајту www.scamwatch.gov.au који се бави интернет преварама, опширно је објашњена целокупна процедура акоја се завршава тиме да преварант касније тражи и ваш банковни рачун који користите, да би га на крају необјашњиво испразнио до последњег цента.

Пре 13 година једна жена из Канаде је на овај начин изгубила чак 400 000 $ и то је највећа превара путем лажног наследства икада забележена. Њој су нигеријски преваранти обећали више од 20 милиона долара које јој је наводно оставио њен деда који је погинуо у саобраћаној несрећи. У писмима су „учествовали“ председник Нигерије, представници ФБИ-ја, па чак и сам тадашњи амерички председник Џорџ Буш. Када су њени адвокати открили да се ради о добро смишљеној превари, већ је било касно.

(фото: scam-trap)

У Србији је ова врста преваре у пуном јеку ове године, а појавила се почетком 21. века. За већину случајева су окривљени људи који су још увек, или су некад били банкарски службеници, углавном нигеријског порекла.

Један од занимљивијих случајева у нашој земљи је забележен када је пре седам година тадашњи министар одбране Драган Шутановац  добио мејл у коме је писало да је наследио 16,5 милиона долара од даљег рођака Иве Шутановца који је погинуо са својом супругом и троје деце у авионској несрећи пар година раније. Ово писмо је објавио дневни лист „Блиц“, а у прилогу је био и лажни чланак БиБиСија у коме је описана ова авионска несрећа.

Сајт „scamwatch“ такође наводи да је до сада широм света  забележено преко 200 000 успешних превара путем лажног наследства. Број покушаја се не зна, јер свако може дневно да направи десетине нових мејл адреса и да пошаље на стотине мејлова.

С обзиром да још увек не постоји оформљен закон или било какво осигурање за жртве интернет превара, они су препуштени сами себи, а изгубљени новац им нико неће вратити.

Преварантима је јако тешко ући у траг, готово сваки мејл шаљу са друге адресе, мењају имена, ИП адресу, јер су, очигледно, јако добро информатички и правно образовани. Све што можете да урадите је да пријавите случај на горепоменутом сајту и то ће бити искоришћено да неко у будућности не понови вашу грешку.

Ипак, постоје начини да се лакше препозна да се ради о превари, нпр. вероватно да ћете у мејлу пронаћи неке граматичке грешке, ако добро знате енглески, или просто укуцајте име „банкара“ на Гуглу и видећете да ли је већ некога покушао да превари пре вас, а готово сигурно да јесте. Заштитите своје податке и никад их не шаљите путем мејл адресе.

Leave a Reply