Рубрике Србија

Сваке године све мање Русинских одељења

Развој образовног система русинске заједнице у Војводини јепоследњих година на упитном нивоу. Већинско становништво Србије није у довољној мери упознато са културом, традицијом и начином живота Русина, као ни са проблемима са којима се они сусрећу.

Русини, којих по попису становништва из 2011. године у Републици Србији има 14 246, а у АП Војводини 13 928, једна су од мањинских националних заједница у Војводини.Русински језик је, према статуту АП Војводине, поред српског, мађарског, словачког, хрватског и румунског,у службеној употреби у овој регији.

Председница Одбора за образовање Националног савета русинске националне мањине Меланија Римар рекла је за Журналист да је један од проблема русинске заједнице смањен упис Русина у русинска одељења.

„У последњих 5 година то је баш јако изражено и сада је постало алармантно“, рекла је Меланија.

Проблематика у средњој и основним школама

Према сајту Националног савета русинске националне мањине, редовна настава на русинском језику од 1. до 8. разреда основне школе одржава се у три насеља, у Руском Крстуру (ОШиГ Петро Кузмјак), Куцури (ОШ Братство јединство) и Ђурђеву (ОШ Јован Јовановић Змај).

У школи у Руском Крстуру настава се у свим одељењима одвија на русинском језику, док у Куцури и Ђурђеву постоји по једно русинско одељење. Поред основне, у оквиру школе Петро Кузмјак постоји и дом ученика, као и средња школа у којој се настава на гимназијском смеру одвија и на русинском и на српском језику, док се на туристичком смеру настава одвија само на српском језику. Што се тиче високог образовања, на Филозофском факултету у Новом Саду постоји Одсек за русинистику.

Иако евидентно постоји проблем смањеног уписа Русина у русинска одељења, поготово у Куцури и Ђурђеву, тој теми не поклања се довољно пажње у медијима.

Како из школа сазнајемо, у русинско одељење у Куцури је у школској 2015/16. години уписано десет ђака, у 2016/17. пет, као и у 2017/18, што је и минималан број ђака потребан да би се оформило одељење на језику националне мањине.

У Ђурђеву је у школској 2013/14. уписано девет ђака, у 2016/17.  шест, док у школској 2015/16, као ни у 2017/18. није било довољно пријављене деце да би се одељење оформило.

У средњој школи у Руском Крстуру сваке године пријави се довољан број ђака, а такав је случај и у основној с обзиром на то да друге опције нема и да се настава одржава само на русинском. С друге стране, пру упису у први разред у школску 2017/18, до септембра није се знало хоће ли бити два одељења од по 14 и 15 ђака или једно од 29, али је прва опција одабрана.

Потпредседник Националног савета русинске националне мањине Никола Шанта казао је за Журналист да одговорност за очување матерњег језика и за питања образовања сносе институције система државе и Национални савет, јер о мањини треба да брину сами припадници мањине и породица.

Он додаје да позитивно дискриминисати не треба оно „што није угрожено, него оно што је свакодневно угрожено јер, чим укључи телевизију и чим изађе на улицу, припадник националне мањине већ не осећа природно окружење свог језика. Управо због тога, њему је потребна та позитивна дискриминација и максимално разумевање институција система, од Министарства за образовање до општине, до директора школе.“

Корен проблема, према речима Меланије Римар, јесте смањен број потенцијалних ђака.

„Све је мање деце, све је мање нас, ту асимилација ради своје, али не би требало да се извлачимо и да се кријемо иза асимилације, јер је то нешто што је неминовно, али чим је мешани брак, одмах превагне онај који је из већинског народа, а овај који је Русин или Русинка, он се једноставно повуче“ , и додаје да се све више из села одлази у градове где деца уписују српска одељења.

Према њеном мишљењу, неће се ићи ка решавању овог проблема јер се родитељи не могу приморати на уписивање деце у русинска одељења, и да, поред иницијативе и опремљености школа, као и постојања учитељског и професорског кадра, недостаје битан елеменат, а то је управо број заинтересованих. Она наводи да је подизање свести грађана кроз медије једно од решења.

‘’Требало би да буде више емисија, посебно телевизијских, јер се то, ипак, највише гледа, и више да пишемо о томе у Руском слову, да је то проблем, да се та свест некако пробуди у људима, јер, кажем, све иде од куће’’, рекла је она.

Потражња и производња уџбеника на упитном нивоу

Уџбеници за наставу на русинском језику за средњу и основне школе постоје, како оригинални, тако и у преводу, али је потражња за њима мала управо због смањеног броја ђака.

Оно што је ново од прошле године, како каже уредница за уџбенике на русинском језику Завода за уџбенике Хелена Папуга, јесте да је потписан тројни споразум између Завода за уџбенике, Националних савета и Министарства просвете да се штампају нови, оригинални уџбеници.

Одобрен је и издат, на пример, уџбеник за музичку културу за седми разред, док неки чекају одобрење за издавање.

Постоје многи проблеми који се јављају као последице ове појаве, а томе се евидентно треба посветити већа пажња, како од стране русинских медија, тако и од стране медија већинске заједнице.


Факултетско образовање русина
Студената има, али у малом броју, како због малог бројчаног стања саме заједнице, тако и због мале потребе.

Како каже асистент Александар Мудри, на повећању интересовања средњошколаца за студирање на Одсеку за русинистику се ради, али одзив није велик, с обзиром на то да се ове године пријавила једна студенткиња, а последњих година је био, такође, мали број пријављених, и додаје да се ни не може очекивати неки велики број с обзиром на то да није у питању велика заједница.

У случају учења русинског језика као изборног, одзив студената није мали, скрипта постоји, и, како каже Мудри, постоји приручник у електронској форми, а на самом уџбенику се ради. Постоји пробна верзија уџбеника који се студентима шаље у електронској форми и који је у тој фази због провере ефикасности у настави пре самог штампања.


Leave a Reply