Арт&кулација Рубрике

Све што видим је први пут

Колико студенти знају о Новом Саду и његовим културним споменицима? Очигледно много мање него што би се претпоставило. Увек су занимљвији неистражени делови града, увек узбудљивија нова места. Али о оним деловима града, о оним објектима и споменицима које често виђају и која су им већ познатапоказују малу заинтересованост.Често посматрана лепота убрзо губи вредност, док једном откривено губи драж поновног сазнања. Самим тим, град у ком је неко одрастао не изгледа исто у очима новог посетиоца који све види први пут.

Анкетирали смо десеторо студената из Новог Сада и десеторо оних који су се овде доселили по упису студија. Поставили смо им петнаест питања о културном наслеђу Новог Сада, међу којима је, истина, било и неколицине тежих, али се већина убрајала у општу културу. Испитаници су са различитих студијских смерова – књижевности, психологије, историје, архитектуре, машинства и геодезије – и, разумљиво, највише знања имали су из области с којима се срећу на факултету. Ипак, изненадило нас је да нису знали много о ономе са чиме се сусрећу у свакодневном животу.

1. Који се мост овде налазио? Шта се с њим догодило?

(фото: mapio)

Свако ко је пролазио Сунчаним кејом сигурно се у неком моменту запитао: „ Шта представљају ови стубови?“ Додуше, мало њих је заправо истражило нешто о тајанственом мосту и пронашло податак да се овде налазио мост Фрање Јосифа који је срушен у току Априлског рата 1941. године и, опет, пред крај Другог светског рата, 1944. године. Тачније, одговор на ово питање знало је 20% Новосађана, и 0% студената-дошљака. Имајући у виду да је већина испитаника рођена много година након што је мост срушен, није изненађујуће што нису знали детаље догађаја. Железнички мост Фрање Јосифа, касније назван мост Андреја Карађорђевића, заједно са путничким мостом краљевића Томислава, минирала је српска војска 11. априла ради спречавања продора Немаца на Петроварадинску тврђаву.

Тада је капетан Светозар Попов, чији је ратни положај био од данашње Официрске плаже па све до Рибњака, био тај који је „притиснуо окидач“, уз подршку осталих официра. Касније је на његовим рушевинама подигнут нови мост који је 1944. године срушила немачка војска у току повлачења. Тиме је цео догађај постао историја, а Дунав однео и последњу успомену на овај разорени мост. Иако се много прашине дигло око завршетка изградње новог Жежељевог моста, која се одвија већ неколико година, многи испитаници мислили су да се на фотографији ради управо о том мосту.

2. Који је ово објекат? Шта тачно значи скраћеница његовог имена?

(фото: forum-srbija)

СПЕНС је несумњиво један од најкарактеристичнијих новосадских објеката кроз које је прошло толико глава и који, потцењен и често сажаљеван због непосећености и неискоришћеног потенцијала, стоји поред стадиона „Карађорђе“ већ 36 година, од 14. априла 1981. Своје препознатљиво и често погрешно тумачено име, СПЕНС је добио 1981. године када је и први пут отворио своја врата грађанима. У питању је било 36. Светско првенство у стоном тенису, отуд и његово име – Стонотениско Првенство Европе Нови Сад.

Чак 90% Новосађана није знало ову информацију што додатно сведочи о томе колико пажње посвећују објектима кроз које пролазе свакодневно. Тренутна изградња планираног тржног центра у непосредној близини ове историјске грађевине сигурно неће допринети већој заинтересованости грађана за историју, обнову и већу посећеност самог СПЕНС-а.

3. Који је ово објекат? У ком периоду је изграђена ова грађевина?

(фото: mojnovisad)

Било је разних одговора на ово питање, од краја 20. па све до 16. века. Иако ова два екстрема јесу погрешна, одговори између нису толико погрешни, из разлога што ово није прва новосадска синагога. Садашња, која се налази у Јеврејској 11, чини пету изграђену синагогу од 18. века. Овај објекат изграђен је 1909. године, док је синагога пре ове подигнута још 1826. године.

Овај значајан културно-историјски споменик сада нема првобитну улогу, већ првенствено служи као простор за концерте класичне музике, солистичке наступе и представе, али и даље представља битно културно наслеђе Новог Сада. Судећи према подацима, 60% Новосађана и 10% дошљака знало је ову информацију или, барем, приближно тачно одговорило.

4. Који је ово објекат? Шта се десило с њим?

(фото: rtv)

Познавање историје догађаја приликом којег је овај објекат разорен јесте познато већини с подручја наше државе, али познавање конкретног објекта с ове фотографије вероватно није познато младима који нису из Новог Сада, јер се Радио Телевизија Нови Сад (РТНС) највише везује за северну престоницу културе. Овоме у прилог сведочи и чињеница да је 10% студената-дошљака препознало објекат са слике, док је свега 50% Новосађана знало који је то објекат и шта му се десило.

Ову зграду РТНС-а бомбардовао је НАТО, односно Западна војна алијанса, 3. маја, на Светски дан слободе медија. У току 78 дана ваздушне кампање на СР Југославију, нова и стара зграда на Мишелуку биле су погођене чак четири пута. Иако телевизија јесте успешно наставила свој даљи рад у новом пословном простору и 2006. годинезванично се поделила на два јавна сервиса: Радио-телевизију Србије (Београд) и Радио-телевизију Војводине (Нови Сад), и даље се очекује испуњење планова обнове старог простора који је разрушен.

5. Који је ово објекат? Шта се десило с њим?

(фото: novosti)

Судећи по одговорима анкетираних, „то је она зграда што се гради у Стражиловској“, иако је она одавно требало да буде изграђена. Раднички универзитет, који сад представља само трн у оку, изгорео је у пожару 6. априла 2000. године, након којег је требало доћи до његове обнове. У ту обнову уложена је велика количина новца, али изгледа да се обнова и даље одлаже. Архитектонски пројекат за његову обнову јесте готов, али средства су и даље под упитником.

Једина новина коју Новосађани тренутно могу видети на Радничком универзитету јесте смена постера у зависности од тога ко први уграби празан простор фасаде пред актуелне изборе. Изгледа да је 50% Новосађана и 30% дошљака приметило исте те постере и знало чије фасаде они красе.

6. Где се првобитно налазила железничка станица у Новом Саду која је приказана на фотографијама?

(фото: novosti)

Пошто би тачан одговор тешко знао неко ко се претходно није интересовао за првобитни положај железничке станице, ово питање представљало је тежак изазов за испитане студенте. Новосађани и студенти-дошљаци имали су најразличитије одговоре: Подбара, Петроварадин, Телеп, Центар, Детелинара, Лиман, негде уз Дунав… Свако се водио неком својом логиком.

Додуше, само 10% Новосађана је на питање тачно одговорило – станица се налазила на Лиманској пијаци. Године 1883. отворена је новоизграђена железница која је спајала Нови Сад са Суботицом, Сегедином и Будимпештом. Исте године, 10. децембра пуштена је у саобраћај и пруга Нови Сад-Земун, као и прикључна пруга Инђија-Сремска Митровица. А пруга је ишла нигде другде, него преко горепоменутог моста Фрање Јосифа који је изграђен те 1883. године. Пруга се даље настављала кроз саму тврђаву. Иако је првобитна железничка станица отворена 5. марта, већ 10. децембра она је постала пролазна станица.

7. Где се налази статуа „Борба јелена“?

(фото: ilovenovisad)

Новосађани, свака част, види се ко редовно посећује EXITфестивал. Чак 90% Новосађана и 10% студената-дошљака знало је да се ова статуа познатог југословенског вајара и скулптора Јована Солдатовића налази на Петроварадинској тврђави.

Тамо је постављена 1965. године, иако се једно време налазила и испред Савезног извршног већа у Београду.

8. Где се налази ова статуа и шта она тачно представља?

(фото: ilovenovisad)

На крају је питање сведено само на „Где се статуа налази?“ зато што скоро нико није знао ни да постоји ова статуа у Дунавском парку. Иако она ту стоји већ 25 година, налази се тик уз језеро, изненађујуће је да је многи испитани студети нису приметили. У сваком случају, ипак је 30% Новосађана и 10% студената-дошљака знало где се статуа налази.

Она представља великог руског свеца Светог Сергија Радоњешког, за кога се може рећи да је руски Свети Сава због значаја који има у Руској цркви и зато што представља највећег духовног вођу и самостанског реформатора средњевековне Русије. Статуа постављена 1992. године представља поклон Друштва руско-српског пријатељства.

9. Где се налази статуа Лазе Костића?

(фото: haos)

Првобитно питање је гласило поводом које годишњице је подигнута статуа познатог песника, мислиоца и политичара, да би се убрзо испоставило да студенти уопште не знају да се у Новом Саду налази статуа великог уметника Лазе Костића. Статуа вајара Стевана Филиповића постављена је 2011. године поводом 170. годишњице његовог рођења.

Након Змаја и Милетића, који су оставили велики траг у историји Новог Сада, Лаза Костић их прати одмах за петама. И, иако се ова статуа налази у самом центру, изгледа да улица Модене није право место за Лазу јер је само 40% Новосађана знало где се он налази. Не треба замерити студентима који нису знали одговор, већ пре онима који су постављали статуу и нису изабрали неко погодније и уочљивије место које би више одговарало и самом Лази.

10. Чија је ово статуа?

(фото: haos)

Готово сваки Новосађанин који је одрастао у Новом Саду и своје детињство провео у њему има бар једну фотографију где као клинац умрљан сладоледом седи у крилу Ђуре Јакшића након што је хранио Ису и Бису кокицама.

Иако на скулптури Јована Солдатовића не пише Ђурино име, 70% Новосађана и 10% студената-дошљака знало је чија је ово статуа у Дунавском парку.

11. Који је ово објекат?

(фото: ilovenovisad)

Вечита је позадина на свим фотографијама Змајевог споменика. Владичански двор, резиденцијална палата српског православног епископа Бачке епархије, пројектована је 1901. године и налази се приближно на истом месту као стари Владичански двор који је срушен у бомбардовању Новог Сада јуна 1849.

Редован гост био је поменути Лаза Костић, док га је Александар Карађорђевић, као регент, посетио 1919. године. Половина испитаних Новосађана и 20% студената-дошљака знало је име овог објекта.

12. Који је ово објекат и где се он налази?

(фото: novisad)

Ово је прво питање на које су више пута тачно одговорили студенти из провинције него Новосађани. Чак 60% студената-дошљака знало је да је на фотографији Музеј савремене уметности Војводине, док је свега половина Новосађана знала који је ово објекат и да се он налази код Дунавског парка. Иако музеј јесте основан 1966. године, са изложбеном и издавачком делатношћу почиње 1969. године и од тада је променио неколико имена.

Додуше, музеј се није првобитно овде налазио. Тек 2009. године  је одлука да се музеј премести у стару зграду Музеја социјалистичке револуције, у којој се налази и данас.

13. Које је пуно име објекта са фотографије?

(фото: mapio)

Сваки град има свој препознатљив објекат по ком се распознаје и који ће увек бити репер самог града. Позната „Катедрала“, или бар садашња грађевина, која у центру Новог Сада стоји од 1893. године, са сигурношћу може бити и симбол Новог Сада.

Ипак, свега 20% Новосађана знало је њено пуно име – Црква имена Маријиног. Прва католичка црква у Новом Саду била је привремена грађевина на чијем месту је изграђена нова 1742. године.

Након бомбардовања 1849. године била је запаљена и срушен јој је торањ, да би се тек 1891. године донела одлука да се ова црква сруши и да се изгради нова, иста она која и дан-данас стоји у срцу града.

14. Из ког града је премештена Матица српска?

(фото: flickr)

Пошто општа култура не подразумева знање из неке струковне области, на ово питање тачно су могли одговорити и они који нису из Новог Сада.

Међутим, информацију да је Матица српска најстарија и најбитнија културно-научна институција Србије првобитно настала у Пешти, знало је свега 40% Новосађана и 10% студената-дошљака.

Године 1864. премештена је у Нови Сад, док се на данашњој локацији налази од 1924. године. Од тада, Матица се развила у три значајне установе: Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Издавачки центар Матице српске.

15. Када је основано Српско народно позориште?

(фото: expedia)

Резултати анкете показују да је 60% Новосађанаи 10% судената-дошљака тачно одговорило, али треба узети у обзир да нико није погодио тачну годину већ само период или деценију.

Позориште је основано 1861. године, 28. јула. Његов први управник био је Јован Ђорђевић, а првобитно се налазило у позоришту Дунђерских, у дворишту садашњег хотела Војводина. Од тада, променило је неколико локација и неколико имена, да би 1951. опет добило стари назив, а 1981. и нову, садашњу зграду.