Друштво Рубрике

Упутство за ненасилно преузимање власти

Сви људи су створени једнаки, обдарени од стране свог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. Ако икада један облик владе постане препрека остваривању ових циљева, право је народа да га промени или укине, да установи нову владу, која ће се заснивати на темељима таквих начела, и организовати своје моћи тако да најбоље обезбеди народну сигурност и срећу.

Декларација Независности САД

„Док није постојао интернет, кружиле су теорије да ако сви људи на планети скоче у исто време, могу да помере Земљину орбиту . Сада постоји интернет, па још увек нико није покушао да организује планету за такав подухват. Без обзира на то што би овај подухват, чак и кад би успео, био узалудан (Земља не би осетила ништа), остаје сазнање да је немогуће организовати довољан број људи на планети за било какву акцију.“

Ово је један од примера којим нам писац књиге „Упутство за ненасилно преузимање власти“ Јован Доић објашњава колика је моћ људи, али и колико су људи, с друге стране, неорганизовани и незаинтересовани да мењају своје окружење. Зато је написао књигу у којој објашњава које је услове потребно испунити да бисмо имали фер и демократске изборе у данашњој Србији и на који начин можемо да ненасилно преузмемо власт.

На свом сајту „probudise.net“, Доић је описан као човек који би желео да живи у уређеној, цивилизованој Србији која то данас није, у Србији у којој постоји владавина права, као и јаке државне институције.

„Упутство за ненасилно преузимање власти“ је прича о двоје младих људи који су незадовољни системом, који уз помоћ интернета проналазе себи сличне и покушавају да промене систем у оквиру уставних ограничења. У својој књизи аутор образлаже критику не само друштва у Србији, већ друштва уопште, али и указује који су начини за промену.

Аутор дела каже за Журналист да његов циљ није да се политички ангажује, већ  да информише и афирмише људе.

„Оно што може да се уради јесте да се људи информишу. Верујем да је интернет једина нада за излазак из мрака. Нека свако у својој средини учини нешто на ширењу истине и „гашењу мрака“ и направиће мали скок увис. Једног дана би ти појединачни скокови могли да се суперпонирају у енергију довољну за промене“, рекао је Доић.

Ипак, када систем постане оваплоћење насиља и корупције, веома је тешко борити се против насиља ненасилним средствима. Писац каже да није лако борити се против много јачег, који истовремено располаже свим ресурсима, али да је могуће систем променити ненасилним путем.

„Мислим да наше друштво располаже критичном масом за промене путем грађанске непослушности и истрајавања на поштовању закона и народног права да управља својм судбином. Кључ је у рукама вас младих. Много сте паметнији, способнији и бољи од нас старијих. Али зато морате да се организујете и изнедрите неког свог вођу и заборавите на излизане елитне политичаре како из власти, тако и из опозиције“, казао је аутор.

Пошто писац књигу започиње цитатом Декларације Независности САД, у којој се, између осталог, наводи да су „сви људи обдарени неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом“, он каже да сви наши постојећи закони и Устав пропагирају слободу и људска права, али да данас нисмо слободни.

Ниједна писана реч или декларација не може да обезбеди слободу

„Људи греше кад пристају да, зарад бедне плате или запослења сина или снаје, гласају за овај погубни систем који изједа друштво и државу. То није слобода, независно од тога колико имаш, шта радиш и где живиш. Слобода не станује у лагодном животу, скупим стварима и материјалној сигурности. Слобода станује у уређеном друштву са јаким институцијама и у здравом окружењу са гарантованим људским правима. Ја се не осећам слободним“, каже Доић.

У нашој историји није редак случај да се власт преузима насилним путем (убиства, преврати и пучеви). Доић каже да насиље не може да се оправда јер, у случају насиља, долазе још гори.

„Не, насиље не може никада да се оправда. У сваком случају, после насиља увек долазе још гори. Јер, понављам, нико се на туђој сузи није усрећио. Закон руље је брз и убитачан, али за собом увек оставља пустош и као по закону, после стихије испливају увек они најгори”, закључује аутор.


Шта треба да урадимо да бисмо заслужили бољу власт?
Можда је проблем ипак у нама. Ако свако од нас уради макар нешто да се овај примитивизам укине, онда има наде. Ја сам свој допринос дао. Написао сам упутство. Ја ћу изаћи на изборе. Гласаћу за неког младог човека који успе да ме убеди да има добру вољу, јер то је једино што је потребно. Знање постоји у Србији, треба га само ангажовати. Закони постоје, треба натерати власт да их поштује и онда их победити на изборима. Пробуди се!

Leave a Reply